Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

стр. 373

њему — не сме се за време куре гладовања ништа јести ни једна једина кап воде пити. Тај режим има да траје до 6 недеља. Други је облик гладовања резултат научних огледа и проверавања. Противу првога облика гладовања — кога у Београду ватрено заступају Рус Суворин и Д-р Џамоња — дигла је се са правом цела наука. У Америци, где су о питању исхране написана читава брда од књига, и у чијим су лабораториумима испитани, у границама садашњих могућности, сви физиолошки појави, — апсолутно шестонедељно гладовање оглашено је као ритуелна заблуда, опасна по човечије здравље. Зна се да човечји пробавни органи раде и кад немају шта да варе. Тај је рад само знатно слабији и прогресивно се умањује у колико се дуже не уноси храна у тело. Може и лајик замислити колико организам трпи од нагризања пробавних сокова, и колико се наш сопствени организам троши губећи своје резерве беланчевина. Човек тада личи на дромедар-камилу која у пустињи живи од сувих резерви. А тек кад се лучење сокова сведе на најмању могућу меру и пробавни се органи тако рећи умртве — тек тада наступају зле последице, јер је због тога смањено и излучивање хормона у крв и функција жљезда са унутрашњом секрецијом сведена на кобну меру. Место тог лајичког и секташког гладовања, наука и пракса препоручују полу гладовања у форми тако званих дијеталних воћних кура. Читава дугачка серија болести, да некажемо генерално сва људска оболења, долазе у главном услед трајних и хроничних погрешака у исхрани. Услед сталних атентата, које човек свакога дана несвесно врши на свој сопствени живот, на своје здравље, на своју младост. Решити правилно свој проблем исхране и сталне хигијене тела, као и редовне чистоте црева, значи одстранити девет десетина болести, а из оне десетине, и ако дође која, прекужиће се лакше и без тешких последица. Најбољи и најгенијалнији лекар — то је сам човечији организам. Доктор је само његов помоћник. То нам доказују и животиње. Дивљач никада није болесна; животиње знају за болест тек у припитомљеном стању. Природна храна, ваздух, вода и кретање чине да су увек животиње у природи здраве. Из овога не излази софизам, да човек треба да подивља, да би био здрав. То нам подмећу само необјективни противници наших схватања. Него излази, да се човек у погледу начина исхране треба што више да приближи природи. Али како је то данас немогуће, јер Робинзонизам постоји само у машти деце, остаје нам једино да се управљамо по начелима хемиске хигијене и дијететике. Тако радећи,

човек ће увек бити здрав, и лекар са својом стручном спремом тражиће се више да испита опште стање организма него да га лечи. Чим се човек осети ма и најмање нелагодно, значи да је наступио извесан мали поремећај у највеличанственијем лабораториуму, који се зове човечје тело. Тада је прва дужност да се обустави даље узимање хране ма каква она била. Организму треба дати одмора и могућности, да се што лакше бори противу унутрашњег поремећаја не растурајући своју снагу око редовног варења. Кура полугладовања има да почне одмах и да траје од 2—8 дана, што ће зависити од снаге и развоја оболења. Ако се болест нагло шири и постоји сумња на, инфекцију — одмах звати лекара. Ту је нестручан поступак опасан не по томе што се предузима кура гладовања, него што се пропуштају извесна лечења (нарочито серолошка) која могу болест одмах да локализују. Не слажем се, и то подвлачим отворено, са оним екстремним покретом који верује да се и најтеже инфекциозне, душевне, па чак венеричне болести могу да излече комплетно дужим курама гладовања! Ја верујем да унутрашња снага организма може да учини много, али како мобилизација те снаге иде доста споро, а како је множење патогених клица много брже и лучење њихових токсина много рапидније — то као пријатељ болесника препоручујем да се овим природним лечењем користе у тим тешким случајевима само уз куративну медицину, јер ће њоме помоћи напоре лекара да болест сузбије. Али им ни у једном таквом случају не препоручујем да се искључиво сами лече. Постоји зато читава серија оболења којој доиста лекар мало шта може помоћи. То су: гихт, разне врсте реуматизма, многа стомачна и цревна оболења, оболења јетре, бубрега, нерава и т. д. — која се најбоље лече паметним и савесним дијеталним курама по нашем упуству. Гладовање се по нашем начину почиње употребом једног благог пургатива или цревким купањем. На тај начин црева ће за један два сата бити комплетно очишћена од свих талога, отрова и трулих фекалних остатака. Затим три пута на дан узети по 100 грама дистилисане воде, хладне разуме се. Да би се она лакше подносила и да би имала бољи ефекат, њој треба додати по једну малу кашичицу рафинисаног сока било од лимуна, поморанџе, вишања, јабуке, малине, огрозда, неранџе, рибизла или јагода. Сок зато мора да буде рафиниран да не би у себи садржавао штетних талога. У нашим цревима има милиона и милиона штетних бактерија поред корисних. Интестинална купања нису довољна да очисте сав онај талог соли, трулежи и разних шкодљивих наслага, који се годинама хвата на