Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 375

9.) Ко је нежан и склон оболењима од стомака нека носи стално фланелски појас. Само ноге и стомак допуштено , је да се утопљавају донекле. Друге делове тела нипошто! Овде није поменуто сунчање, собна и ваздушна гимнастика и шетње по шуми; јер то су основне хигијенске потребе, које имају само да надопуне овај низ мера које смо наЕели. Задржаћемо се само на купању ;и дисању, јер се и у тим тако простим стварима греши. Школски лекари тврде да две трећине школске деце не умеју да правилно дишу. И ако ово тврђење изгледа чудновато, готово апсурдно, оно је на жалост тачно. Правилно дисање захтева да кисеоник из ваздуха, односно сам ваздух, прође у све делове плућа и ту изврши свој хемиски спој. Али како већина деце дишу само врховима плућа, јер нису навикли да дишу дубоко, то у највећи део плућа ваздух и не допире или недопире у довољној количини, те плућа закржљавају и стварају терен за све врсте плућних оболења. Место некорисних знања у гимназији, којима се терети дечији мозак, било би боље да се деца науче да правилно дишу. Сигурно ће то бити корисније него што ће научити да је краљица Клеопатра имала дугачак нос а Букефало, коњ Александра Мећедонског велику белу пегу на десној бутини. Са купањем ствар не стоји много боље. Проучавања познатих хигијеничара у том погледу, открила су прилично неутешну слику. Тако: На 100 радника нађене су запушене поре због некупања код 85 лица

На 100 сељака због некупања код 94 лица На 100 ђака због некупања код 68 лица На 100 бољих грађана због нек. код 47 лица Даља су проучавања код ђака показала, да од 100 ђака не перу зубе после ручка и вечере 86 а 48 ђака не перу их никако. На крају овога заглавља хоћу да проговорим неколико речи о дијететици душе, задржавајући право да о њој говорим у једном од наредних чланака. Не само са етичког и естетског гледишта, него чак и са гледишта опште заштите физичког здравља, душа човекова игра једну врло важну улогу. Многобројне болести директно зависе од ње, а опште стање организма, његова младост и лепота невероватно су много подложни душевним расположењима. Зато се дијететици душе мора поклонити особита пажња. Дугим и правилним самоваспитањем човек се може навићи да само у добрим и племенитим делима налази задовољства. У осталом за једног високо културног грађанина и не може, и не сме имати већег душевног уживања од уживања које у њима буди вршење добрих дела. Душа човекова и цео његов нервни систем морају бити увек спокојни и без потреса. Тамо где су чести нервни потреси, нервни систем све више попушта, те и све животне функције све више постају ненормалне, јер су све оне зависне од вољних или невољних нервних покрета. Док политички бурни догађаји затежу нервни систем, дотле вера, ма која то била, ако се само може да верује, или модерна вера културних људи спиритизам, утичу врло повољно за стишавање свих шкодљивих страсти и за мирење са загробним животом.