Opštinske novine

Стр. 350

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

најважнијих хигијенских задатака на превентивном пољу и сузбијању заразних болести биће, надамо се, решен још у току ове године. У вези са организовањем дезинфекције на једној широј бази, која би функционисала као брана против инфекција и епидемија, одбрана Београда од заразних болести истиче и проблем асанације самога Београда и његове околине помоћу дезинсекције, сузбијања штеточина за животне намирнице, и спровођења хигијенско-техничких мера у том правцу. Околина Београда није се ни до сада још потпуно ослободила ендемичне маларије која има своја гнезда нарочито у реонима нерегулисаних потока и баруштина, — остатака пролетњих поплава. Потребна је, дакле, у том погледу једна смишљена и планска акција на теренским радовима, специјално хидротехничким, комбинованим са асанационим ентомолошким мерама. Са систематском применом оних мера отпочето је тек прошле године. Ове године, међутим, већ се формира једна ентомолошка организација, која практично примењује мере за сузбијање инсеката у главним гнездима маларије. Најрадикалнији и најефикаснији технички радови често се не могу изводити из финансискх разлога, јер су најскупљи, и због тога се замењују петролизацијом, употребом „париског зеленила", биолошких метода и т. д. Ентомолошки рад није управљен само против маларичних комараца, него и против других врста инсеката, као што су аедес, кулекс, флеботомус и др., који нападају и узнемиравају становништво. Не мали интерес претставља замашно питање сузбијања штеточина за животне намирнице, које наносе велике економске и здравствене штете. Огроман број ових штеточина упропашћује најважније животне намирнице, чинећи их неупотребљивим за јело због токсина које ове штеочине луче. Поред практичне вредности рада на овоме пољу, ово проучавање општинског ентомолога може бити од великог теориског интереса, јер домаће штеточине претстављају једно необрађено поље за студију. Питање инсеката-штеточина у тесној је вези са питањем дератизације. Проблем дератизације стављен је у току последњих година у ред најважнијих хигијенских задатака, нарочито после интернационалног конгреса у Паризу 1928 године. Статистички податци, прикупљени приликом овог конгреса, и доцније публиковани, непобитним фактима и цифрама доказују огромну економску штету, коју чине пацови. Треба само напоменути да су седам пацова у стању да поједу онолико хране, колико један одрастао човек. С обзиром на многобројност пацова у приморским градовима, пристаништима и великим

варошима уопште, где број пацова за неколико пута превазилази број становништва, лако је замислити величину штете, која је резултат разорнога дејства пацова. Јасно је да је становништво у овим случајевима принуђено да поред себе исхрањује и целу армију пацова. Не треба никако заборавити да су пацови преносиоци многих инфекција: куге, трихинозе, беснила, инфекционе жутице, паратифусних обољења итд. Према томе енергичну борбу против пацова захтевају не само економски већ !и здравствени интереси становништва. Приликом приређивања „Недеље здравља и чистоће" општински Санитет је одлучио да на пракси испита дански оригинални систем „ратина" са „ратинином", који је иначе већ примљен у појединим земљама: Данској, Енглеској, Холандији а у последње време у Америци и Чешкој. Овај систем је заснован на примени живих вирулентних бактерија за пацове (нешкодљивих за човека и домаће животиње). и стандардизованог препарата од морског лука (ВиЊиз ЗсШае), које се сматра као одлично снажно токсично сретство против пацова. Поред ових система, постоји и низ других метода, хемијских и биолошких, за уништавање пацова, који се примењују са већим или мањим успехом. Завршавајући питање сузбијања заразних болести и њихових преносиоца, треба напоменути да ни цело питање појаве беснила и питање надзора над псима још није решено на задовољавајући начин. И сада још у списковима болести престонице има случајева беснила, што свакако иде у прилог горњем тврђењу. Постоји низ земаља, као што су Енглеска, Данска, Шведска, Норвешка, у којима се успело помоћу ветеринарскополициских мера да се бесвило уопште искорени. Према томе, правилна и строга организација, надзор над псима и облигатно увођење превентивног пелцовања паеа против беснила, уз тачну регистрацију свих паса, могли би потпуно избрисати болест беснила из списка болести у нашем граду, што би имало за последицу потпуну заштиту грађанства од несретних случајева — уједа од бесних паса, а искључило би и потребу превентивног пелцовања људи против беснила, које би се пренело на псе. Надамо се да ова мера може бити изведена у вези са подизањем модерне кафилерије, која ће имати потребне просторије за пелцовање, надзор и изолацију сумњивих животиња. Асанационе мере нису исцрпене горњим излагањем; оне су многобројне, и често захтевају велике материјалне жртве ради извођења техничких послова и подизања потребних инсталација. Као акутни проблем на овоме месту треба навести изношење ђубрета и чишћење гра-