Opštinske novine

Стр. 496

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

нички укус, здраву и свежу логику и независно гледање на ствари и који су путовали по страним земљама. § 22 грађ. закона ст. 3 даје право општини да може за поједине улице, тргове као и унутрашњост блокова и места прописати и нарочиту архитектонску обраду и тражити од пројектаната да своје пројекте саобразе тим прописима. А ст. 4 § 22 грађ. зак. предвиђа да се дозвола за зидање не може дати за оне грађевине које би ружиле слику краја, улице, места. После доношења грађевинског закона на нашим универзитетима требало би створити нарочити семинар за урбанизам, какав се већ од пре светског рата, налази на скоро свима високим техничким школама у Немачкој и преко тога стварати подмладак архитекте урбанисте. Они ће у будућности, када буду стекли урбанистичко осећање и мишљење, такт и искуство, припомоћи да наши градови постану уметничке творевине и да постану продукти једне јединствене архитектонске воље. У талијанском ренесансу одговарало је потпуно идеалу највишег развитка и савршенства личности да се замисли и град у целини као творевина једне конструктивне воље; да се град замисли као оптичка јединица изражавања. Још врло рано се у теоретским расправама ренесанса тражи да поједине куће буду у хармонији са околним грађевинама. Филарете, теоретичар талијанског ренесанса, говори у опису свога пластичнога пројекта за идеалан град сфорцинду о неколиким моделима, према којима би требало подићи приватне куће у том граду. Овим је Филарете први скренуо пажњу на моделе кућа које ће доцније владаоци у 17 и 18 веку да прописују приликом изграђивања нових делова града. Талијански ренесанс је први створио претставку о „спољњем простору у граду" а врхунац у развитку града као уметничког дела постигнут је у бароку, јер је спољне стварање простора у бароку пренето на цео градски организам. Као пример модерног комунално-урбанистичког управљања и надгледања грађевинско-уметничког стварања у граду износим рад комисије за фасаде у Хамбургу. Она надгледа целокупну приватну и општинску грађевинску делатност у целом Хамбургу. Комисија за фасаде може дејствовати против грађевинског плана који би умањио и покварио утисак улице, места или краја. Ако при том комисија за фасаде тражи промене које сопственика зграда лишавају законских права на искоришћавање градилишта и висине зграде, то она може предложити одговарајућу оштету. Ако се не може са сопствеником постићи сагласност о величини оштете, онда оштету одређује службена комисија за процену. Комисија за фасаде у Хамбургу има архитектонски биро, на челу кога стоји један врло

способан архитект-уметник, и тај биро спрема и разрађује све предмете. У управљању и надгледању грађевинско-уметничког стварања у Хамбургу комисија за фасаду се руководи овим принципима: тежњом да се целисходно расподеле масе нових грађевина; да се целисходно изграђују кровови кућа; да се упросте кровне конструкције; да се створе прелази између различитих зграда; да се солидно употребљава грађевински материјал. Згодно би било када би наши већи градови — на првом месту Београд — додали грађевинском одбору један архитектонски биро по угледу на Хамбург, на челу кога би стајао не један технички жандарм него неки високо способан архитект урбанист. Овај би биро водио сталан надзор над извођењем регулационог плана, уредбе о извођењу регулационог плана, грађеивинског правилника итд. Биро би поред тога строго водио рачуна да се добро и корисно употреби градилиште; да се хигијенски постави кућа на градилишту и да се хигијенски расподеле простори за становање у кући; да се хигијенски и беспрекорно гехнички зида с најмање трошкова; уз то би стално тежио да се и унутрашње и спољашње обраде зграде изведу у добрим архитектонским формама, а према жељама и потребама градиоца и према захтевима модерне хигијене и технике. Без излишних трошкова да се створе лепе, отмене грађевине, које ће хармонирати респективном крају града. У данашње доба „малог стана", а не засебне куће као у средњем веку, посебним животом живи поједини стан, а никако поједина кућа. Зато је циљ је модерног урбанизма да индпвидуализира уличне слике, а не слике појединих кућа. Не ствара се више појединачна кућа, већ ритмичко ређање кућа у једном блоку. Просторни елеменат модерног урбанизма је архитектонски јединствени улични фронт. Поједина кућа третира се само као један ритмичан елеменат, као носилац од толико и толико осовина. Кућа је постала део једне више јединице: улице. Разним конкурсима међу домаћим архитектима могли би се добијати модели кућа за поједине улице. На тај би се начин и наши градови одликовали својим разним улицама и њиховом архитектуром. Грађевински одбор града са својим архитектонским биро-ом је неопходни орган-регулатор грађевинске делатности у граду за грађење лепих архитектонских простора улица и тргова. Будућност Београда и осталих наших градова њихова лепота, њихова судбина, њихова срећа, зависи од тога какви ће се изградити регулациони планови, уредбе о извођењу регулационог плана, грађевински правилници и поврх свега, како ће се они спровести у живот. Оваплодити. Уређајни основи морају се радити са пуно обазривости, јер најмањи потез, најмања