Opštinske novine
3
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 497
омашка, претварају се приликом извођења у огромне димеизије и могу бити за град судбоносни, јер овде црта и слово постаје камен и гвожђе и тешко се може уклонити када се једном изгради и створи. У уредбама о извођењу регулационог плана треба спровести индивидуализирање улица облика и величине грађевинских блокова. Грађевински правнлници треба да пропишу социјалан и економски повољан начин грађења. Нови грађевински закон за целу земљу од 7 јуна 1931 год. израђен је најмодерније и даје одличне основе за развијање модерног уметничког урбанизма у Југославији. Израда станова за масу људи с типичним основама условљава архитектонски јединствену израду фронта блока. Ова архитектонска јединственост не служи само као декоративно сретство за репрезентацију, већ је она социјална неопходност и естетска потреба. Сам ток времена тражи грађење типских грађевина и ту можемо бојом фасаде и бојом архитектонских делова да унесемо живости и ритма. У градовима се рачуна да је потребно просечно 85% малих и средњих станова. Мали стан би у модерном урбанизму морао давати обележје граду. На жалост, ова чињеница још није дошла до свога урбанистичког изражаја. Модерни град мора се органски пзграђивати на малим становима. Проблем малих станова у модерним градовима треба у исто време решавати и с економске, са архитектонске и са правне тачке гледишта. Циљ је модерног урбанизма да се у средини социјално истог слоја малих станова практички омогући диференцирање типова. У граду не може се никако циљати у реформи становања да се уведе један једини тип становања. У пракси ћемо увек имати читав ред типова за становање и свакоме морамо посветити пуну пажњу. Приликом решавања уметничког проблема нростора сасвим природно долазимо на мисао да више малих кућа с малим становима спојимо у архитектонску целину, како би се добио већи архитектонски елеменат за грађење архитектонски разрађених улица и тргова. Ако желимо да створимо здраве станбене прилике на економски сношљивој основици, онда је један од најглавнијих захтева да се згодним распоредом улица упути пролазни саобраћај извесним правцем — јер данашњи саобраћај и данашња саобраћајна техника битно условљавају цео скелет регулационог плана града — а између тога да се саграде улице за становање, чија је ширина условљена једино начином изграђивања без икаквог утицаја пролазног саобраћаја. У уметничком урбанизму не може се сматрати да је уметничка творевина „град" у свему готова, кад се исцрта регулациони нлан, када се построје добре уличне везе и створе архитектонске ситуације које естетски
дејствују. У урбанизму нису у питању саме појединости, већ дејство у целокупности. Урбанизам ствара оквир, даје правац за основу и за изграђивање. За испуњавање оквира и за постепено изграђивање многи су архетекти позвани и они ће у толико лепша архитектонска дела створити у колико се више и боље прилагоде општем плану. Целе стране улице треба јединствено изградити и на тај начин ће се дати улицама поред све једноставности карактеристичан архитектонски изглед. Подела уличног простора разликовањем на калдрму и садове је један од најјачих уметничких начина који би се могао много више изградити и дати већа архитектонска дејства него што то сада обично бива. Простор који је између редова кућа добија свој главни уметнички изглед, своју сразмеру од ширине улице. Уз то одстојање између кућа само по себи не одлуЧује, иако је оно главно. Имамо ли куће са предњим вртом архитектонско дејство улице је сасвим друкчије код иначе једнаког одстојања куће. Ако је коловоз шири, а вртови ужи или ако је коловоз ужи а вртови у толико шири мења се увек архигектонско дејство улице. Ширина улица је у високом степену естетски фактор у уметничком урбанизму. Куће, које с пуно дражи и примамљивости дејствују т. ј. дају лепу архитектонску слику када су озидани на улици чија је ширина одређена с пуно архитектонског осећаја, могу изгубити свако архитектонско дејство ако се озидају на некој широј улици. Она формална воља, која град уређује и која је прегстављена у грађевинском одбору општине с његовим уметничко-урбанистичким бироом мора се показати и у планском ригмитчком изграђивању уличног зида, ако се жели, да град као целина, као грађевински организам претставља неку велику уметничку творевину, која не постаје случајно. Та формална воља која регулише, мора да збир од многих архитектонских појединачних комада тј. малих станова претстави као јединствено дело једне уметничке концепције, која се управља по извбсном уметничком закону. Стриктна економија простора и материјала, савршена организација унутрашњег и спољашњег простора, чија је лепота само резултанта структуре прорачунате за максимум ефикасности хигијене, употребљивости и конфора, све то карактерише творевине модерне архитектуре и модерног урбанизма. Живо осећање за ритам које с новом снагом прожима целокупно архитектонско стварање садашњице знак је новог грађевинскег смисла нашег доба. Полазећи од поједине куће ово осећање за ритам је најзад захватило и модерни урбанизам и тражи да уведе сличну ритмичку правилност и у органском просторном стварању нових улица и тргова.