Opštinske novine

5*

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр, 515

вини тога века Бугари дефинитивно изгубили Београд и средње Подунавље, а Мађари су заузели те крајеве. IV Али су Мађари ускоро добили у питању поседа Београда новога такмаца: Србе, који су их својом животном снагом и етичком офансивом почели силно потискивати из Посавине и Подунавља. Први је од српских владалаца држао Београд краљ Драгутин, који га је око 1284 год. добио од Мађара. Драгутин је начинио Београд својом Престоницом, и имао га је у својој власти све до своје смрти (1316 год.). После његове смрти, вођене су борбе око Београда између Срба и Мађара са променљивом срећом, али Срби су у другој половини тога века, када је у српској држави настало растројство и када се држава почела цепати, дефинитивно изгубили београдску тврђаву, док је околину етнички већ поодавно био освојио српски живаљ. После тога добио је Београд српски деспот Стеван Лазаревић (око 1404 год.). Он је Београд економски необично подигао и војнички утврдио. Али после његове смрти (1427 год.), предан је Београд опег Мађарима, због уверења, да ће га они, који су имали јачу државу и бољих веза у западној Европи, успешније него Срби моћи бранити од Турака, који су силно надирали са југа. V У току 15 и у првим десетинама 16 века вођене су између Мађара и Турака око Београда, честе и огорчене бррбе, од којих је особитога значајна она од 1456 год., када је турска војска, коју је водио сам султан, била под Београдом сатрвена. Али су сви напори у борби против Турака били узалудни. Турци су надирали са југа са неодољивом снагом, а Мађари су били неспособни и немоћни да им се одупру. Иако је Београд био најважнија тачка на којој су Турци надирали у Угарску, Мађари су се, расгројени и слаби, без свести о опасности која им са те стране прети, сасвим лабаво бринули за сигурност Београда и нису ништа озбиљно предузимали за његову одбрану. Тако је Београд постигла судбина, којој он није могао избећи: 29 август 1521 год. турска војска је ушла у Београд. Турска власт у Београду трајала је, са малим прекидима, скоро три стотине година. Турци су за то време за Београд много учинили: подигли нова и оправили и проширили стара утврђења, сазидали су многе разне зграДе, гостионице, купатила, богомоље итд. У 16 и 17 веку у Београду је била необично развијена трговина, коју су особито помагале многе стране колоније и колонисте, насељене у њему.

VI Када су Турци 1683 год. потучени и одбијени од Беча, потискивала их је аустриска војска снажно ка југу, и у току од неколико година продрла је она дубоко на Балканско Полуострво, до Ниша и до Скопља, помагана свуда снажно и искрено од српскога живља. Том приликом ослобођен је, после више од сто шездесет година, и Београд од турског ропства. Али Аустријанци нису дуго држали Београд, где су се привремено склонили (1690 год.) српски бегунци, који су, после аустријског неуспеха на југу и повлачења аустриске војске, пошли са пагријархом Арсенијем III и другим црквеним великодостојницима и многим виђеним људима из народа, да избегну турску освету, за војском у Аустрију. По карловачком миру, који је после овога рата закључен (1699 год.), остао је Београд у Турској. Ма да су Турци овим миром задржали Банат и јужну половину Срема, ипак је Београд, иако није био на самој граници, постао сада најважније погранично утврђење. Због тога су Турци у то доба обратили на Београд особиту пажњу. Али су у новом рату, који је почео 1716 год., Аустријанци поново заузели Београд и задржали га, по Пожаревачком миру, који је после тога рата склопљен (1718 год.), у својој власти двадесет година, док га нису, после новога рата (17371739 год.), по одредбама Београдског мира, добили опет Турци. Аустријанци су за време своје владе у Београду много учинили за подизање вароши; и ако су они главну пажњу били обратили на стратегиске потребе, ипак су много учинили и за саму варош: подигли су у њој доста зграда и унапредили су трговину. Како су по Београдском миру Аустријанци добили цео Срем и Банат, био је Београд од тога времена на самој граници Аустрије и Турске, те је значај његов постао од тада још већи. У Београду су се тада као у пограничној тврђави населили у врло великом броју јаничари, и почели су временом вршити све већа насиља и испољавати све већу самовољу. Они су се временом у великом броју населили и у целом Београдском Пашалуку. Још једном су Аустријанци освојили Београд од Турака, у рату који је вођен међу њима 1788—1790 год., али су га, по одредбама Свиштовског мира, опет вратили Турцима. VII Због насиља, што су их јаничари вршили у Београду и у Београдском Пашалуку, било Је у Свиштовском миру одређено, да се они морају иселити из тога краја. Али јаничари нису били вољни да своју власт и своје приходе лако и без отпора напусте. Стога су настале огорчене борбе између јаничара и њихових противника, који су понекад тражили ослонца и помоћи и код Срба у Пашалуку.