Opštinske novine

Стр. 506

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Динић, Јов. Гавриловић, Рад. М. Гавриловић, Бож. Д. Вукашиновић, Мих. Ј. Стефановић, Ст. Анђелковић, Драг. Стојадиновић и Добр. Вујић. 1. Код тачке дневног реда „Примање записника XXIX редовне седнице" прочитана је одлука Г. Министра унутрашњих послова IV Бр. 937 од 30 јула 1932 год. којом прима к знању одлуке донесене у записнику XXIX редовне седнице, осим одлуке под бр. 23 и 24 истог Записника, које задржава од извршења као противне закону. Одборник г. Павле Карарадовановић ставља примедбу на Записник у погледу изјаве коју је дао на крају Одборске седнице и која није у Записнику споменута. У тој изјави он је ради јавности истакао, да су сви предмети на дневном реду Одборске седнице били претресени на конференцији Општинског одбора, која је претходила седници, и на којој су одборници детаљно проучили цео дневни ред. Због тога су саме седнице Општинског одбора кратке и без велике дискусије, јер су предмети раније били претресени, и јавност не треба да мисли да се у Општинском одбору све решава и прима без дискусије. Одборник г. Радојко Гавриловић истиче да не треба много обраћати пажњу на то да се у јавности изнесе шта се говори на седницама Општинског одбора, већ треба гледати да се што више уради, јер наш народ воли реалност и цени људе не по ономе што се о њима каже, већ по ономе шта су стварно урадили. Грађанство види да чланови Општинског суда обилазе све крајеве Београда, виде резултате тога обилажења и њима је то довољно. Одборник г. Милисав Ђорђевић наглашава да јавност треба да зна шта се у Општинском одбору ради и да контролише тај рад, па с тога треба примити изјаву г. Павла Карарадовановића. Одборник г. Владимир Штерић слаже се са изјавом г. Карарадовановића и моли да се бар сваке треће седнице стави на дневни ред и тачка „Кратка питања" како би се одборницима дала могућност да се обавесте на јавној седници о питањима која их интеРесују. Затим је са овим примедбама примљен Записник XXIX редовне седнице. 2. Деловођа Одбора саопштава, да су се извинили одборници г.г. Михаило Граовац, Михаило Ђурић, Бранко Поповић, Владимир, Душманић и Јован Викторовић, због болести. Даље саопштава да је Правна секција на својим седницама од 5 јула и 11 и 17 августа 1932 год., дала мишљење да заслужују помиловање: Милан Бркић, месар, Благоје Антонијевић, магационер и Иван Михајловић, шофер, а да не заслужује помиловање Иван Полгар, инжињер.

Претседник г. Милутин Петровић у име Суда моли Одбор за овлашћење да Суд може одредити комисију за израду Уредбе и Правилника на основу Грађевинског закона, како би их на време могли изнети Министарству грађевина на одобрење. Одбор даје тражено овлашћење Суду. 3. На предлог Суда О.Бр. 21974 Одбор је Р Е Ш И О: Да се по предмету експро-апропријације И. Бајлони и Синова на Вилзоновом тргу и Станичној улици, одборска одлука А.Бр. 8680 од 19 априла 1929 год. допуни у следећем: да се израз „5 метара дужних новодобивеног фронта" под тач. б) има разумети тако, да се сматра цела дужина новообразо-: ване парцеле према Вилсоновом тргу са обадве стране. 4. Код тачке дневног реда: „Предлог правилника за мерење утрошка електричне енергије и т. д." одборник г. Јован Гавриловнћ у своме говору истакао је, да је предложени правилник производ једног споразумног рада између општине са једне и Друштва „Снага и Светлост" с друге стране. Ово питање интересује цео Београд и оно је раније усталасавало јавно мишљење и претресано је и на дуго и на широко али се увек истицало да је уговор са Друштвом Швајцарских банака обавезан за Општину и да ће га она са своје стране у потпуности испуњавати, Из извештаја који је на конференцији поднео г. д-р Коста Тодоровић, као претседник комисије за израду овога правилника види се, да су претставници Друштва „Снага и Светлост" показали пуно добре воље и разумевања да не буду оштећени ни интереси општине ни интереси друштва. Изражава признање преставницима друштва и члановима комисије на оваквом старању и успеху, који је постигнут оваквим правилником. У овој почетној сагласности види добру вољу обе уговорачке стране да и све доцније евентуалне несугласице и спорове решавају међусобним споразумом. Изјављује да ће гласати за правилник. Одборник г. д-р Ксенофон Шаховић истиче да је питање Електричне централе једно од најкрупнијих питања, које се поставља пред ову општинску управу и потсећа да је он приликом дискусије о снижењу цена електричној енергији имао прилике да се осврне на уговор, из кога овај правилник проистиче, и који је уговор по својој суштини и по сво јој садржини у великој размери склопљен на штету Београдске општине. Тај уговор ставља Београдску општину за један низ година у један несумњиво тежак положај. Овај правилник, који доноси ова управа, коригује У многом тај штетан уговор и зато га треба примити са задовољством и треба честитати Суду и комисији што су успели да склопе