Opštinske novine

Стр. 564

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

темпо досељавања неће бити баш толики, то морамо бити спремни на јаче опадање броја рођења у Београду, које је почело 1929 године и које ће се сигурно показатп и идућих година интенсификовано привредном кризом. Београд у погледу смртности стоји веома рђаво. И то како у општој смртности, тако исто и у смртности одојчади и смртности од туберкулозе. Општа смртност на 1000 становника износи око 15. Већ овај број је велик према осталим градовима, од којих већи број има смртност махом испод 10 на 1000 становника. У Немачкој, на пример, међу градовима са преко 100.000 нема ни један са већом смртношћу од 12, а просечна је око 10. Таквих градова има 49. Још горе испада та општа смртност, ако узмемо у обзир, да се она налази у оваквом становништву, које је по своме саставу у најздравијем добу, када је његова смртност најмања. Знамо из историје кретања становништва енглеских градова, када је тамо била миграција у град толика као код Београда прошлих 12 година, да је тамо наступио исти случај. Иначе здрави досељеници са села и мањих вароши у тешкој и њима непознатој борби за опстанак односе увек штету по њихово здравље. Тек друга генерација постане отпорнија и сналази се у промењеним варошким приликама живота. Мишљења смо, да се овом фактору има приписивати и висок проценат туберкулозе у Београду, који ћемо доле поменути, Смртност одојчади зовемо број умрле деце у првој години живота у односу на сву живорођену децу у тој календарској години. Између поменутих 49 немачких вароши са преко 100.000 становника има њих 4 са смртношћу између 10 и 12, док у Београду тај број просечно за три године 1927/29 износи 18%. Из овога се види, да је смртност одојчади у Београду управо страхота и да на сузбијању те смртности треба још много, много радити. Ако посматрамо узроке смрти одојчади, видимо да их скоро једна трећина умире због неправилне исхране (еп1егШб у летњим месецима) што се може као узрок смрти скоро сасвим искоренити и што су модерни градови и постигли. Дотле Београд .је у овоме погледу далеко иза њих. Други узрок високе смртности одојчади који проузрокује другу трећину свих смрти, су болести органа за дисање, што се исто •тако може великим делом поправити правилном негом одојчади, а што на првом месту зависи од хигијенске просвећености мајки.

Код смањивања броја рођених свакако постаје најважније питање како одржати у животу оно, што се је већ родило. На томе се у Београду без сумње много ради. Из података установа за заштиту деце, која у Београду раде, видимо, да је у 1931 години било прегледано око 5000 одојчади, а свега је било у Београду деце до две године око 8000. * Смртнст од туберку лозе кретала се је овако: Умрло је од туберкулозе: год. 1927 590 лица, то је 304 на 100.000 " становника год. 1928 739 лица, то је 350 на 100.000 становника год. 1929 811 лица, то је 352 на 100.000 становника Из ових података се често закључује, како туберкулоза у Београду расте. Али треба констатовати једну чињеницу, која се до сада није помињала и због које тај пораст није баш сигуран. Од укупног броја свих умрлих 2932 у 1927 години умрло је њих 251 за које се не зна узрок смрти, што значи да сигурно има међу њима и туберкулозних. С тога број умрлих од туберкулозе у 1927 години није 590 већ је сигурно већи. Није дакле право на основу оваквог броја у 1927 години и на основу онога у 1929, када је било свега само 8 непознатих узрока смрти закључивати на неки „огроман" пораст туберкулозе. Јер број умрлих од туберкулозе у 1928 години није већи но што је утврђено. Свакако смо мишљења и ми да је сузбијање туберкулозе у Београду један од најважнијих здравствених проблема, јер је морталитет од те болести невероватно висок према осталим већим градовима. Тако на пример, у Берлину тај број износи 123, у Америци већ има велики број градова где је смртност од туберкулозе мања од 100 на 100.000 становника. Београд дакле заузима на жалост, једно од првих места у емртности од туберкулозе међу градовима света уопште. Али и за Београд немамо — према критично расмотреним подацима и према познатим утицајима на те податке — сигурност за тврђење, да се туберкулоза налази у порасту. Да је то тако, видеће се са сигурношћу из података за наредне године, када они буду публиковани, јер се сада податци прикупљају много боље и критичније, а исчезли су непознати узроци смрти. Тако ћемо се на ове податке ослонити много сигурније. Важан индекс здравственог стања су з аразне болести. Да бисмо могли Београд поредити са осталим нашим варошима са преко 50.000 становника износимо следећу таблицу, Морбидитет и морталитет је годишњи, израчунат као просечни за размак времена 1929/31 године.