Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 589

фабрика малине и безалкохолних пића, фабрика камена и бет. степ., фабрика кеса и фабрика хартије; по 2: фабрике рукавица, фабрике чоколаде, асфалта, авиона, пива; по 1: прерада дрвета, фабрика свилених тканина, капа, обуће, мастила, стакла, вате, укоченог дрвета, дрвене вуне, гипса, дестилације пића, ковнице, фабрика рамова, туткала, чачкалица, шпиритуса и ролетни. У свему се у Београду израћује 40 разних фабричких артикала. Да су то фабрике, бар колико толико јачих капацитета, Београд би могао да има изглед индустриске вароши. Јер производи 40 разних индустриских артикала значи много. Међутим све те фабрике, које се саме декларишу као индустриска предузећа, су у ствари мање радионице бар највећим делом својим. Да ли ће се временом Београд развити у индустриску варош тешко је рећи, и ако за то има великог изгледа. Поред овога у Београду има: новчаних завода а. д. . 66 новчаних завода С. О. Ј 3 заложних завода а. д. . 3 заложних завода к. д 1 штедионица 34 осигуравајућих друштава ...... 20 разна заступства . 65 задруга ..... 23 уредништва 21 биоскопа . 9 бар 1 купатила 5 бродарских друшпава 17 друштава за ваздушни саобраћај ... 2 санаторија и клиника 8 завод за дезинфекцију 1 прив. школа 14 козметичикх института 10 шоферских школа . 1 разне друге радње 36 Па ипак, све ово даје Београду потпунију слику привредне снаге и сведочи о томе да се Београд шири у свим гранама привреде. Са својих 69 новчаних завода, он заузима прво место у држави. Ти заводи? о чему ћемо говорити у идућем броју нашег часописа, по појединим гранама свога пословања можда заостају за осталим градовима наше државе, ?ли то ипак не побија чињеницу, да Београд постаје све више и више центар наших новчаних установа. 65 разних привредних заступништва је замашан број за Београд и његову трговину. Ту имамо 21 уредништво разних новина, које се читају дуж целе Југославије,

са 20 осигуравајућих друштава у којо.ј грани привреде такође заузимамо прво место. • Слободне професије су у Београду овако распоређене: 357 264 37 35 26 10

лекара . адвоката бабица . . . зуб. техничара инжењера, арх. хемичара . .

Свега

726

На 1000 становника у Београду отпада нешто више од 1 лекара (1,4) што је страховито мало. Верујемо да ни ова.ј мали број лекара није доволзно запослен. Велики део њих ради по болницама, санаторијама, и тек сат-два ординира код своје куће. Разлог тако малом броју лекара, лежи, по нашем мишљењу, у самом житељству, које или не тражи често лекарску помоћ, или, као чланови разних друштава, добијају бесплатну лекарску пок л ~Х Уред за осигурање радника, Општина б^рградска, „Меркур", као и сама Државна бдлница, све то постоји за широке масе београдских сиромашних грађана, којих је претежан део у Београду. Лекару иде имућнији грађанин, врло често само онда када му прети тежа и очигледна опасност. Док у лекарима Београд такорећи скудева, дотле је адвокатима преоптерећен: 261 адвокатска канцеларија за Београд је премного. Али, у томе погледу, Београд ради скоро са целом предратном Србњјом, и великим делом Војводине. Доста је знатан број зуботехничких радњи (35) међу које нису уброје зубни лекари. Међутим, изгледа нам недовољан број архитеката и хемичара. То је економски изглед Београда према стању његових привредних радњи. У ствари, Београд, већ својим ширењем, наглим порастом становништва, постајањем политичког центра државе, све више се и привредно развија. Постојећа криза је и њега, као и остале градове стегла, али, Београд у привредном погледу није малаксао. Он ради, жилаво ради, и временом ћемо о Београду моћи сигурно да изнесемо много бројније стање његових привредних радњи, него што чинимо данас. Можемо једино да приметимо као општу појаву, привредних радњи у Београду, да су веома малог кападитета и много разбацане. Свакако ће се временом и та појава умањити, и ми ћемо у Београду видети и модерних, сконцетрованих привредних предузећа, онакве какве имају већи градови Европе.