Opštinske novine

Стр. 592

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

да буде средином баште или крајевима, затим места за одмор, клупе, столице, хладњак и место за дрвеће и цвеће. Стазом се башта дели на поља, која се после засађују дрвећем, шибљем или цвећем. Баште уређене у модерном стилу морају бити удешене тако да одговарају архитектонским захтевима, и да преко целе године обилују са цвећем и да поврх свега имају све удобности за одмор. Групирање дрвећа, шибља и цвећа у башти. Код уређења домаћих башта најважнији су елементи биљке. Оне добрим распоредом при сађењу и својим порастом дају рељеф и пластику. У свом животу биљке чине промене, а у тим својим променама дају специфичан изглед. Са комбинацијом таквих биљака, мо-

Ружа пењачица, однегована као стрмсгледа (жалосна)

жемо у башти да правимо поједине делове који обра.аују хармоничну целину, а заједно са естетиком можемо да спојимб и корисно. Да се све то постигне и добије, да се постигне уметничка страна при групирању дрвећа, а са тим и хармонична целина, морамо познавати живот биљака и свих њихових биолошких и морфолошких особина, јер према тим својим особинама многе биљке имају своје одређено место у башти, и као такве оне имају великог утицаја на лепоту баште. У тим особинама биљака налазимо и све могуће контрасте, а баш ти контрасти у особинама биљака јесу

једно важно и моћно средство за уметничко обрађивање наше домаће баште и за постигнуће ефекта. Све биљке.у природи могу да се развију кад имају одређену светлост, топлоту, влагу и земљу са потребним саставом за живот њихов. С погледом на ове природне факторе биљке у свом порасту развијају се јаче или слабије и образују покров на земљи гушћи или ређи, па су се у својим захтевима прилагодиле и задобиле једно одређено место. Према свима тим факторима оне имају свој однос. Тако однос дрвећа према светлости може да се подели у две грубе групе: на групу која има ретку круну и мање лишће па према томе траже вишесв&тласти а то су: ариш, бор, бреза, јасика, јасен и храст; друга група која може максимум сенчења да поднесе то су: јела, смрча, буква, граб и липа; средњи положај међу овима "заузимају клен и брест. Почињући од максимума сенчења до максимума светлости које биљке траже и подносе оне имају овај ред: Смрча, јела; буква, црни бор; липа, питоми кестен, граб; храст; јасен; клен, јова, маљава бреза; Вајмутов бор; обичан бор; брестови; бела бреза; ариш. Значи крајње сенчење подноси смрча и јела, а крајњу светлост ариш. То би било емпирички с погледом на густину лишћа и опадању доњих грана. Али према научном испитивању с погледом на хлорофилно зеленило, опет почињући од максимума сенчења до максимума светлости био би овај ред: тиса, јела, липа, смрча, клен, црна јова, маљава бреза, брест, бела јова, храст, јасен, бреза брадавичаста, јасика, сибирски кедар, обичан бор, ариш, планински бор. Однос према влаги: потребују за своје развиће јова 43% влаге, брест 37%, буква 36%, бреза 29%, ариш 18%, јела 12%, бор 11%, смрча 10%. Или по принципу испарења воде: I група јако испарава воду: јасен, јова, клен, брестове тополе; 11 група слабије испарава воду: буква, храст, граб; III група: ариш, јела и смрча; и IV група: која најмање испарава воду то је црни бор. Или принцип по количини воде коју садржи лишће: топола 70%, јасен 66%, црна јова и бели бор 64%, храст, брест, липа 63%, бреза клен 62%, јасика, буква, граб, пољски клен 57 % итд. Однос према захтеву земље, пробирача земље, иду овим редом: брест, јасен, клен, букве, граб, храст, црна јова, липа, јасика, смрча, свилени бор, ариш, бреза, багрем, обичан бор итд. Ето због таквих особина биљака и биљни покров на земљи није свуда подједнак и он има своју карактерну особину према одговарајућим условима и одређеној заједници. Дакле и биљке имају своје заједнице у животу. Изучавање те заједнице у животу биљака, јесте један нов део ботанике и он се зове биљна екологија. Она даје основ за при-