Opštinske novine

Стр. 600

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

доласку у Европу Аваре је предводио хаган Бајан, човек необичне храбрости, веома омиљен у своме народу, али изванредно лукав, осион и подмукао. Пошто су били много боље организовани од ранијих становника панонских равница, Авари су са Бајаном на челу брзо успели да потчине остатке Хуна, Гепида, Бугара, Словена и других Варвара. У долини између Дунава и Тисе Бајан је себи подигао престоницу са чувеним „хрингом" од девет концентричних опкопа; У почетку Авари су се показивали пријатељи Византије. Око 661 године послали су једно посланство у Цариград и затражили од Јустинијана какав богат крај, да се у њему населе. Јустинијан, на предлог свога стратига Јустина, понуди им панонску област, данашњи Срем на домаку Сирмиума и Сингедона, где су дотле живели Херули. Њима се, међутим, тај крај не допадне, те га одбију. У исто време и Јустин дозна, да је права њихова намера да пређу Дунав и докопају се богатих византиских провинција. Због тога војсковођи Бону буде поверено да боље утврди дунавску границу, а Јустин одузме од варварских посланика све оружје, које су у престоници били покуповали. Тако се између Византије и Авара изроди непријатељство, које је трајало врло дуго, готово без прекида. Најчешћи повод за борбе био је Сирмијум, који су Византинци успели да дограбе од Гепида, кад су 567 године Авари Гепиде поразили и скоро сасвим уништили. Бајан гради мост на Сави близу Сингедона. Бајан је сматрао да Сирмиум припада њему, који је Гепиде победио, а не Византинцима, који су његову победу лукаво искористили. Зато Авари, чим су 567 године раскрстили са Гепидима, навале на Византинце да им отму велики панонски град, који је бранио војсковођа Бон. Тај подухват, међутим, није им успео. Византинци су нешто оружаном силом, а нешто лукавим дипломатским маневрима, успели да задрже и Сирмиум и остале пограничне градове. Шта више, после кратког времена, за владе цара Тиберија, управник илирских градова Јован успео је наговорити Бајана, да са својом војском крене за рачун Византије против слободних Словена на левој обали доњега Дунава. Јован је из Паноније превезао око шесет хиљада аварских коњаника на леву обалу Саве. Сва та аварска војска кренула је десном обалом низ Саву и Дунав, свакако старим Трајановим друмом. Негде у Скитији Авари су прешли Дунав и отпочели врло успешну војну против Словена. После сјајне победе вратили су се, свакако, истим путем.

У овоме походу и Авари и Византинци гледали су свој рачун. Авари су желели да се напљачкају и ^упознају са пределима на десној обали великих река. Византинцима је било стало, да се ослободе Словена, а у исго време и хаганову пажњу да одврате од својих области. Византиски је план потпуно успео, али је имао кобних последица. Бајан је успут бацио око на византиске градове дуж десне обале Дунава и, мислећи непрестано на њих, није се више никако могао смирити. Чим су се после ове победе године 580 Бајанови посланици вратили из Цариграда са субвенцијом од осамдесет хиљада златника и многим стварима, које су у Цариграду покуповали, Бајан погази уговор са царем Тиберијем, па крене целокупну своју војску на Саву и између Сирмиума и Сингедона отпочне градити мост. Очевидно је било, да намерава заузети Сирмиум, за којим је жудео још од 568 године. Али из опортунистичких разлога он свој прави смер није хтео показати. Претварао се да је још пријатељ Византије, јер се бојао, да га становници Сингедона не спрече у грађењу моста, пошто је знао да су они врло вешти бродари. Да би се осигурао, сакупио је на Дунаву, узводно од Сингедона, многе лађе, укрцао у њих већи број војника и веслача, па их послао до Сингедона, а одатле уз Саву до онога места, где се имао начинити мост. Он сам са сувоземном војском кренуо је преко Паноније, преким путем. Становници Сирмиума и Сингедона поплашили су се много због овога кретања Варвара и стали одлучивати како да се помогну. Сингедонски стратиг Сит отпрати хагану посланство, да га пита зашто је дошао са војском на Саву, кад између њега и Византинаца постоји тврди мир. Уз то му поручи да неће жмурити, ако се мост заиста стане градити, пошто цар самодржац то никако не дозвољава. Бајан му одговори да ће мост ипак градити, али да не смишља ништа против Византије. Наумио је да иде против Словена и зато ће само прећи преко царске земље. И раније је он тако, за љубав византиског цара, ратовао и многе је хиљаде заробљених Византинаца ослободио словенскога рапства и вратио цару. Сад се опет много наљутио на Словене, јер неће да плаћају данак по уговору, а преко тога побили су аварске посланике. Бајанова заклетва пред сингедонским владиком. Уз овакво објашњење Бајан упути Ситу у Сингедон своје посланике, захтевајући да их овај пошаље цару, како би цара о с„вему обавестили и тражили од њега да на Доњем Дунаву спреми лађе за прелаз Бајанове вој-