Opštinske novine

7

Прилози за исгорнју Београда: Михаило С. Петровић БизантиЈски Сингедон (Крај)

Доба Јустинијановс владавине за нас је важно што су тада и у Сингедону, као што је поменуто, извршени велики радови и што су обновљени сви стари римски градови дуж Дунава. Кад се Јустинијан попео на власт, у Сингедону су се затекли Гети, цареви савезници против Гота. Али и они, уместо да штите царство од спољних непријатеља, пустошили су крајеве, који су им били на домаку. Зато Јустинијан предузме велике грађевинске радове ради заштите границе. О тим радовима опширно је писао познати историчар Прокопије у својој књизи О гра!>евинама. Ево шта он ту каже о Сингедону: „На обали (Дунава) прва је некада била заснована варош Сингедон; потом су је заузели Варвари, .сравнили је одмах са земљом и потпуно опустошили. У такво су стање доведена била и остала утврђена места. Јустинијан Август обновио је Сингедон и опасао га врло јаким зидовима, те је опет постао славан и знаменити град. Поред тога саградио је нов врло јак кастел, осам миља далеко од Сингедона, који је услед тога назван Октавум". Тако обновљени Јустинијанов Сингедон требало је да штите Херули, насељени око њега. Али ни они се нису понашали боље од Гета. Пљачкали су околину и уцењивали Византију, да би од ње извукли што више супсида. Прокопије помиње некога Филимута, кнеза ових Херула, који је одбио нападе Словена. Пошто је у то време Сингедон тек био обновљен, те су се високе зидине од белога кречњака надалеко белиле, Катанчић нагађа да су га већ тада ти први Словени назвали Белим градом. IV АВАРИ НА КАПИЈАМА ЈУСТИНИЈАНОВОГ СИНГЕДОНА Тврде зидине које је Јустинијан подигао ради одбране царства нису, међутим, биле довољне да заштите интересе и амбиције цариградскога двора. Живот је у провинцијама текао сасвим другим током, а не онако, како је цариградска олигархија замишљала. Изме-

ђу Варвара и византинаца на границама било је све мање разлике и у културном погледу и у начину живота. Живот широких народних маса имао је више додирних тачака са животом просвећенијих Варвара, него са тежњама царства, које ј« знало само за регрутовање војника и прибирање намета. Због тога се граничари нису више онако енергично, као некада, опирали Варварима, а царство је имало и сувише мало војске, да спроведе све своје тежње. То је узрок што су и поред свег техничког савршенства, велика Јустинијанова утврђења донела мало користи и нису зауставила историјски процес, који је на дунавском лимесу одавно био отпочео. Авари и њихов хаган Бајан. За време Јустинијанове владавине, око половине шестога века, појавио се у Европи један варварски народ, за који се дотле није знало у овим крајевима. То су били Авари или како их словенски извори називају Обри. И они, као и пре њих Хуни, Остроготи, Словени, Гети, Херули, Бугари и остали, прво су налетели на Сингедон, чије су беле зидине штрчале над банатском равницом, по којој су њихове чете јездиле на својим брзим коњима. Авари су били азијски народ, сродан Хунима и Турцима. Живели су првобитно у касписким степама и бавили се, како Страбон каже, врло разгранатом трговином. Пошто су их Турци потиснули, кренули су ка западу и избили у дунавску долину. По изгледу и по начину живота били су веома слични Хунима. Мушкарци су свој век проводили на коњима и зато су се најрадије кретали великим равницама, а жене и деца, на многобројним колима, пратили су свуда војску. Та кола била су Аварима домови, а по потреби они су од њих градили и заклоне за заштиту од непријатеља. Војнички били су врло добро организовани, а уз то и храбри и насртљиви ратници, увек спремни да скоче на оружје и да пођу у пљачку, од које су у главном и живели. На челу њихове заједнице налазио се поглавица, који је носио титутлу хагана. При