Opštinske novine

Стр. 554

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Као што видимо, у желудцу се под нормалним околностима довршава физичко претварање хране а тек започиње њено хемијско претварање. Варење у цревима. — У цревима (у танком цреву) завршава се хемијско претварање хране. — У цревном варењу узимају удела више пробавних сокова: панкреасни сок, жуч и цревни сок. Кад садржај желудца пређе у танко црево, пошто сви сокови који се у цреву луче или у њега утичу реагују алкално, желудачна киселина бива неутралисана; ово неутралисање повлачи за собом престанак претварања беланчевина и масти под дејством желудачних фермената (пепсина и липазе), пошто ови ферменти делују само у киселој средини. Прекинуто хемијско претварање хране после њене евакуације из желудца преузимају" разни ферменти панкреасног и цревног сока. Панкреасни сок садржи три важна фермента којима делује на све три врсте хранљивих материја, и на беланчевине и на масти и на скроб. — Беланчевине (албумозе и пептони исто) под дејством панкреасног фермента трипсина разлажу се на све простије продукте; за разлику од желудачног пепсина, панкреасни трипсин, делујући на беланчевине, доводи их до крајњег хемијског распадања: под дејством трипсина беланчевине се разлажу највећим делом у амино-киселине; остаје само један мали део у облику пептона (анти-пептони). — Масна тела под дејством панкреасног фррмента липазе разлажу се на глицерин и масне киселине; масне киселине, јединиће се с карбонатима цревног садржаја, дају сапуне. —- Скроб (и декстрини) под дејством цанкреасног фермента диастазе претвара се у шећер малтозу, на сличан начин као што се то збива и у устима под дејством птиалина пљувачке. Цревни сок садржи више различитих фермената који делују на све три врсте хранљивих материја. Једни од ових фермената се излучују у цр^во, мешају се са цревним садржајем и тако врше своја дејства; други, напротив, не напуштајући ћелије цревне слузокоже, чекају усисану храну и при њеном проласку кроз цревну слузокожу извршуЈу своје улоге. — Цревни фермент ерепсин, за разлику од пепсина и трипсина, не делуЈе на природне беланчевине, већ на оне које су дејством претходних фермената упрошћене, дакле само на албумозе и пептоне. Крајњи распадни продукти дејства ерепсина јесу аминокиселине. — Од других фермената цревног сока да наведемо још: липазу која разлаже масти на глицерин и масне киселине; диастазу која претвара скроб у шећер; малтазу која разлаже шећер малтозу на простији шећер гликозу; лактазу која раставља шећер лактозу у два простија шећера гликозу и га-

лактозу; инвертин који раставља шећер сахарозу у простије шећере гликозу и левулозу; и т. д. Ж у ч, поред панкреасног и цревног сока, у цревном варењу хране такође узима удела. — Жуч, продукат спољашњег лучења јетре, иако не садржи никаквог пробавног фермента, врши важну улогу у варењу масти т.ј. потребна је ради усисавања масних киселина и нерастворљивих сапуна. Поред тога жуч потпомаже дејство цревних фермената, пре свега дејство липазе. * * * У току проласка кроз прибор за варење све три врсте органских хранљивих материја, као што смо видели, претрпљују дубоке хемијске промене. Беланчевине, сложена једињења са великим молекулима, под дејством желудачног пепсина, панкреасног трипсина и цревног ерепсина претварају се у амино-киселине, (једињења простог састава са малом молекуларном тежином). Једино под овако упрошћеним обликом беланчевине могу да буду искоришћене у организму; јер, кад би беланчевине продирале у крв у коме сложенијем облику, (у облику албумоза и пептона, на пр.) оне не само што би биле избачене у мокраћи, већ би проузроковале разне поремећаје штетне по организам. Масти (обичне масти и липоиди) под дејством желудачне, цревне а нарочито панкреасне липазе разлажу се на своје састојке (глинерин, масне киселине, глицеро-фосфорну киселину, холин и др.). Од свих липаза најглавнију улогу врши панкреасна липаза; код животиња код којих је на вештачки начин спречено утицање панкреасног сока, дакле код животиња без панкреасне липазе, нађено је да највећи део масти остаје несварен и бива избачен у измету. То исто бива и код животиња и код људи код којих је утицање жучи у црево онемогућено; ово потврђује да жуч такође игра важну улогу у искоришћавању масти. (Случајеви несваривања масти познају се по измету, који због присуства масти и недостатка жучних боја добија белу боју). Угљени хидрати (скроб, гликоген, обичан шећер и друге врсте сложених шећера) под дејством разних фермената (птиалина пљувачке, панкреасне и цревне диастазе, малтазе и др.) претпрљују знатне хемијске промене. Као крајњи продукти овог распадања угљених хидрата у прибру за варење, појављују се прости шећери (скроб се на пример претвара у прост шећер глукозу). — Угљени хидрати сагоревају у телесним ткивима једино ако у крв уђу у облику простог шећера, (у облику гликозе, у облику левулозе донекле). — Код животиња код којих недостаје панкреасна диастаза највећи део скроба оста-