Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 605

110 гроша, а у Паризу 230 гроша. Извозна царина износила је 2 гроша од оке. Колико је била јака картелска организа-. ција земунских јеврејских трговаца пијавица показује најбоље овај случај. Половином треће деценије прошлога века Француз д-р Делињи набавио је у Скопљу 5000 килограма пијавица по особито повољној цени и бацио их на земунску пијацу. Пред том количином земунски трговци Јевреји одмах су оборили цене. Д-р Делињи није хтео да попусти и чекао је са робом. У том чекању пијавице л у изгинуле толико, да му је остало у животу свега 600 кгр. и морао је да их прода будзашга, да би бар нешго извукао. 9. Монопол соли Држава, т. ј. управо Кнез Милош, имао је монопол продаје соли у Србији. За смештање огромних количина соли, које је Србија за људство и стоку трошила годишње у вредности 10 милиона гроша, подигао је велики магацин соли на Сави. Кнез Милош увозио је со делом из Влашке, а делом из сланих језера у Албанији и Тракији. Плаћао ју је у Скадру 28—30 пара ока, а у Јањини по 20 пара ока. Но, преварио би се онај ко би помислио, да је услед монопола со у Србији имала неку нарочито високу цену, као што је обично данас случај. У Србији је истина со продавана готово за 100 од сто скупље, него што је набављена, т. ј. по 1 грош и 5 пара ока на велико. У Босни је била нешто јевтинија, 36 пара ока. Али у Славонији је већ достизала цену од 1 гроша и 23 и по паре, а у Мађарској чак 2 гроша и 29 пара. 10. Увоз Србије преко Београда Исцрпивши овим главне артикле извоза, прелазимо на увозну трговину, која је такође била знатна, јер у Србији, која и данас има слабо развијену индустрију, тада никаква индустрија није постојала, сем мале кућевне. Према томе, као увозна роба долазиле су све прерађевине, метали, финији предмети и колонијал. Наравно да је и сва то роба пролазила искључиво кроз Београд, где се за Србију највише трошила, те је тако Београд пружао широко поље аз велики успех и развигак своје трговине у свима правцима. Поред тога Београд је био значајан и као транзитни увозни центар за цео Балкан, нарочиго због тога, што роба једном оцарињена на београдској царинарници није плаћала царину при прелазу турске границе, сем за улазак у Цариград. Београд је увозио гвожђе из Енглеске и Аустрије, олово из Шпаније и Енглеске, челик, јексере, жицу, ашове, тестере, цеви за пушке и пиштоље, и остале гвоздене предмете махом из Аустрије и делом из Швајцар-

ске, доста челика, гвожђарије, а нарочито лим из Енглеске, месинг, бакар и калај из Енглеске и Аустрије, стакларију из Ческе, огледала из Немачке, порцелан већим делом из Аустрије и Немачке, дрвене прерађевине, као ковчеге и чутуре, из Мађарске, а још више из Тирола, часовнике из Швајцарске. Знатне су биле набавке оружја, које је најпре по налогу кнеза Милоша вршио београдски мењач Јеврејин Давичо (Давид Хајим), а доцније и бивши земунски трговац и шеф београдске царинарнице Панта ХаџиСтојило/махом из Аустрије. Чоја осредњег квалитета увозила се из Моравске, Аустирје и Италије, бољег квалитета из Енглеске, Белгије и Француске. Но, та роба није се много трошила, јер се сељак одевао домаћим сукном. Грубу чоју набављала је држава за војску, а фину су тражили само београдски високи чиновници и официри. Вуна, фланел, просто памучно платно, памучни штофови и предени памук долазили су из Енглеске, боље платно из Немачке, муслини и газа нарочито из Енглеске, сатин, велур и свила из Аустрије, Француске и Енглеске, шалови већином из Енглеске, мањим делом из Аустрије. Драгоцени шалови доносили су се пак караванима из Персије и Багдада у Цариград. Угледне и богате Београђанке које су хтеле да имају такве шалове, поручивале су их из Цариграда. Модни предмети, сапун и шешири долазили су већином из Марсеља, чипке из Белгије, боје из Енглеске, златни и србрни ширити из Напуља, фина крзна делом из Енглеске, а делом из Русије и Америке, папир делом из Немачке, а делом из Енглеске. Кожа за ципеле слабо се трошила, јер је народ већином носио домаће опанке, а долазила је из Француске и Америке. Нарочиту наклоност показивала је тада каша широка потрошачка нублика за лажни накит и предмете од позлаћене бронзе или осгалих легура, које имитују сребро и злато. Услед тога много су се увозили лажни накити, позлаћени чираци, гравуре предела или вароши. Поред тога много су се тражиле магнетске игле, калеидоскопи, упаљачи, наочаре од обичног стаклета и слично. Увозна царина на све предмете, осим специално предвиђених у царинској гарифи, износила је 3% од вредности еспапа и осталог материјала. Од колонијалне робе, поред мирођија и зачина, главно место имали су шећер и кафа. Увозна царина на шећер и кафу била је по 5 гроша од товара. Шећер је увожен из Енглеске, преко 'Грста. Кафа такође већим делом из Енглеске, са Антилских острва, а мањим делом из Египта преко Турске.