Opštinske novine

Стр. 556

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

живом организму да би подмирио своје једнодневне потребе: 1) потребу за т. зв. пластичним хранљивим материјама (беланчевинама, минералним солима и водом) ради стварања нових или обнављања радом оштећених телесних ткива; 2) потребу за извесном количином енергије ради покрића енергетских и топлотних издатака, учињених за одржање телесне температуре и за физолошки рад телесних органа (мишићни рад, варење, дисање, лучење жљезда, и т. д.); 3) потребу за витаминима. Дакле, нашем организму свакодневно потребне су: материја и енергија. Ову двоструку потребу организам задовољава исхраном. Ми смо се до сада упознали са хранљивим материјама уопште, са променама које оне претрпљују прликом сваривања и са ресорпцијом продуката варења. —- Да би се излагања о гштању хранљивог оброка боље схватила и разумела, потребно је прво видети шта бива са' хранљивим материјама после његове ресорпције у цревима, како су и у колико хранљиве материје у оргаНизму искоришћене и који су крајњи неискоришћени продукти њиховог распадања. Ресорбоване беланчевине, односно аминокиселине доживљују двојаку судбину: или су искоришћене за зградњу беланчевина својствених самом организму или, под дејством унутрашњих фермената, претрпљују даља распадања (сагоревају) и, сагоревајући, ослобађају хемијску енергију која се у њима налази нагомилана. -— При овом унутрашњем распадању беланчевина постају вода, угљендиоксид, уреа, амонијак и т. д.: ови крајњи неискоришћени продукти бивају избачени из организма преко бубрега, плућа и коже. Ресорбовани продукти сваривања масти, глицерин и масне киселине, пролазећи кроз цревну слузокожу, поново се сједињују; новостворене масти у организму или сагоревају одмах или су прво депоноване као резервна храна која се накнадно троши, кад је и уколико је то потребно. Судбина ресорбованих масти једноставна је: под дејством унутрашњих фермената масти сагоревају, ослобађајући при томе своју хемијску енергију. При унутрашњем рападању масти постају вода и угљеноксид; ови неискоришћени крајњи продукти бивају избачени из организма такође преко бубрега, плућа и коже. Ресорбовани угљени - хидрати, односно прости шећери (гликоза, левулоза, галактоза), пролазећи кроз јетру, бивају задржани од ње и, после претварања у гликоген, депоновани у њеним ћелијама; (прости шећери могу да буду депоновани у облику гликогена и у другим телесним ткивима). Ови депои гликогена празне се утолико уколико се у телесним ткивима гликоза троши, тако да количина шећера V крви, преко које се сва ткива снабде-

вају гликозом, остаје увек иста, стална. Судбина ресорбованих угљених-хидрата једноставна је: сагоревајући у организму, било одмах после ресорбовања било после депоновања и накнадног ослобађања, угљен-хидрати ослобађају своју хемијску енергију. —- Крајњи распадни продукти унутрашњих распадања угљених-хидрата, вода и угљендиоксид, бивају избачени из организма преко бубрега, плућа и коже. Кад је реч о промету материје у организму, треба напоменути да је наш организам способан да, искоришћујући беланчевине и угљене-хидрате, ствара своје сопствене масти; исто тако наш организам способан је да од беланчевина и масти ствара угљене-хидрате; једино наш организам није способан да од масти и угљених-хидрата ствара беланчевине. Овај сасвим кратак преглед метаболизма 1 ) органских хранљивих материја треба с неколико речи допунити прегледом метаболизма неорганских хранљивих материја. Ресорбована вода, после извршених физиолошких улога, бива у потпуности и без икаквих хемијских промена избачена из организма. Овакву исту судбину доживљује и она вода која у организму постаје приликом сагоревања органских хранљивих материја. Промет воде је једноставан: вода протиче кроз организам, у правом смислу те речи. Ресорбоване минералне соли, пј5олазећи кроз организам, делом претрпљују хемијске промене (на пр. од натриум-хлорида постаје хлороводонична киселина желудачног сока), делом бивају стално, дуже или краће време задржане у организму као градиво ткива, делом су без икаквих промена избачене из организма т. ј. само протичу кроз организам као и вода. Исту судбину доживљују и соли (сулфати и фосфати) које у организму постају при распадању беланчевина и липоида. Кисеоник, дисањем унет у крв, путем крви бива разнет по свим телесним ткивима. У ткивима, као што смо видели, врше се разне хемијске реакције које су највећим делом оксидационе реакције т. ј. реакције сагоревања, при којима се кисеоник (оксиген) сједињава са другим елементима (водоником, угљеником и др.), образујући воду, угљен-диоксид и друга једињења. (Исте реакције одигравају се приликом сагоревања дрвета, угља и других горива). Даљи промет кисеоника везан је за промет материје са којом је ступио у реак-

Ј ) Промет материје у организму у науци се још назива метаболизам. Под називом метаболизам подразумевају се све хемијске реакције (синтезе и распадања) које се одигравају са органским хранљивим материјама од момента њихове ресорпције у цревима до момента избацивања из организма њихових крајших распадних продуката. Аналого, овоме, говоримо и о метаболизму неорганских хранњивих материја.