Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 655

слично) достизали би 18.30 од сто понуда. Трговина би остала на реченој висини од 28.07%. У години 1929/30. био је однос између појединих понуђачких група друкчији, но што је сада у години 1931/32.

Трговина: Број о/ понуда 10 У години 1929 30 221 29.66 У години 1931 32 242 28.07

Разлика: + 21 —1.59 +119 Види се одмах да је погоршавање пословног стања, а стим у вези и опстанка, наступило понајвише код групе београдских радњи са храном и пићем, па потом код трговина. Напротив, код групе заната и индустрије наступило је и релативно и апсолутно побољшање: смањен је број познатих понуда предаја и продаја.. Када се у групу радњи хране и пића додају и радње занатског значаја: хлебарнице, месарнице и слично, онда се ова група радњи диже са понудама до 55.30 у првој, а до 58.93 од сто у другој периоди двају обухваћених годишта. Иначе, посебно упоређиване, ове понуде су сада веће но раније за 34.69%. Објашњења за видно побољшавање предајно-продајног стања код заната, знатно погоршавање код трговина, и велико појачавање кризе код групе радњи са храном и пићем, извесно су у следећим околностима: 1) последње две до три године имамо интензивно изграђивање привреднога законодавства баш у односу на занате, а последња трошаринска реформа у Општини београдској жртвовала је многе друге интересе занатској заштити; 2) теорија о субконзуму нашла је у овој нашој повећаној кризи свој конкретан изражај, јер, ето крахирају више радње потрошње, но предузећа производње!.. За прво објашњење имамо еклатантан пример у случају житнога режима и хлебарница, чије се стање побољшало према години 1929/30 — када тога режима није било — за 35.85%, а за друго објашњење имамо примере у већ познатом општем слабљењу исхране код Београђана, и, у овде већ маркираној наглој кризи код млекарства.

Један једини од заната — који нема никакву производну улогу — ипак је испољио све знаке појачане предајно-продајне кризе, јесте берберско-фризерски занат, чије је погоршање сада према ранијем стању за 13.59%. То погоршање је још веће када се оцењује са

+ 7.42 —23 —5.70 —2 —0.5

гледишта стања целе занатске групе. У години 1929/30 била је берберско-фризерска предајно-продајна инсолвентност у општој занатској предајно-продајној инсолвентности као 17%, а сада је као 37.07%!. Док се стање целе занатске групе видно побољшало за читавих 13.86% — дотле се стање овога једног заната силовито погоршало... Постојаност ове берберско-фризерске кризе огледа се и у свакодневним огласима београдске штампе. Рекламирање фризерских салона, начин на који се то чини и форма у којој се реклама изражава, довољни су да нас упозоре на тешкоће у којима се велики број тих београдских берберских радњи налазе. Тамо се обично истичу снижене цене, које су у ствари фиктивне, јер се најчешће код дамен фризераја и ондулације истиче једна, а код учињене услуге наплаћује друга: за 40—50% већа цена! То је један од главних разлога који убијају основне интересе овога заната. Други разлог негативних последица у начину'рекламирања је оно уобичајено истицање свога стручног персонала; где се поименце истиче у којој се радњи од тада налази овај или онај стручни радник или радница. На тај начин се умањује укупни углед радње и везује све поверење муштерија за нестални радни персонал итд. Приређују се сваке године у Београду фризерске уметничке изложбе са утакмицама и наградама. Стиче се из дана у дан све већи круг муштерија, који само за једну естетску услугу плаћају више но што се раније плаћало за хигијенску кроз две године дана. Рекламира се са „специјалитетима", са „париским прваком света", налазећим се у овој или оној београдској фризерници, са „Непгу-ондулација" методом, па ипак све узалуд...

Пиће и храна: Занати: Иидустрија

Број понуда

°/ /о

Број понуда

°/ / 0

Број понуда

П / /0

343

46.17

166

22.28

462

53.59

143

16.58

1.5

— Наставиће се —