Opštinske novine
А. Б. Херенда
Пре сто година з^вл^Дскла. Је у Београду велика скупоћ^ За београдски град нуђено је 4—6 милнона гроша, односно 34—51 милиона динара данашње вредности
Скупоћу стварају два узрока: 1. Скакање цена намирница у односу према јединици новчане вредности; 2. Опадање куповне моћи потрошача без обзира на скакање или пад цена према јединици новчане вредности. Да би постојала скупоћа у апсолутном смислу треба да цене не буду у сразмери са куповном моћи потрошача. Данас се у целом свету појавила скупоћа изазвана другим, горе наведеним узроком, јер је куповна моћ потрошача, изазвана општом привредном кризом и беспослицом, опала. Ни велики пад цена извесних намирница (пољопривредних производа), није у стању да ублажи ту скупоћу, јер куповна моћ опада много више и брже, него ли цене намирница према јединицама новчане вредности. Занимљиво је, да се баш равно пре сто година, године 1832, Београд нашао у околностима незапамћене скупоће. Разлика између узрока садашње и тадашње скупоће била је у овоме: сада скупоћа није изазвана скоком цена, него опадањем куповне моћи; пре сто година скупоћа је настала услед рапидног и огромног скакања цена намирница, што је следствено повукло и опадање куповне моћи потрошача, нарочито варошких. * * ❖ У другој деценији 19 века Србија је била, у погледу јевтиноће, права обећана земља. Таква јевтиноћа у данашњем времену, код овако развијених саобраћајних и трговачких веза, не да се ни замислити. Онда, кад се саобраћај у Србији вршио за путнике мезулким (поштанским) коњима, а за робу искључиво рабаџијским колима или дереглијама на Дунаву и Сави, Србија је могла да очува своју јевтиноћу далеко испод светског паритета. Јединица српске новчане вредности био је онда грош, који се делио у 40 пара. Разлика у ценама главних намирница између Београда, тадашњег крупног центра
балканске трговине и Цариграда, тадашње метрополе Балкана, била је.следећа:
Намирница 1 ока*
У Цариграду У Београду
Хлеб
0'32 гроша
0-08 гроша
Месо говеђе
1
0-12 „
Месо овчје
1-25
0-14 ,„
Пасуљ
0-28 „
0Ј8 „
Вино
0-22 „
0-11
Ракија
2-13
0-20 „
* Једна ока има 1.280 гр.
Дакле, Цариград је био скупљи од Београда у процентима: за хлеб 300%, за говеђе месо 233%, за овчје месо 364%, за пасуљ 55%, за вино 100%., за ракију 365%. Но, искључујући Цариград, који је тада био велика метропола целог блиског Истока, и у осталим, скромнијим крајевима, јевтиноћа није могла да се упореди са јевгиноћом у Београду, односно у целој Србији. Године 1830, на пример, у Видину, једна ока брашна у продаји на велико стајала је 25 пара, ока пшенице 21 пару, ока кукуруза 13 пара; у истом времену у Београду ока брашна стајала је 13 пара, ока пшенице 10—13 пара, ока кукуруза 6 пара. Дакле, брашно, пшеница и кукуруз били су у Видину просечно за 93% скупљи, него ли у Београду. Од 1.820 до 1828 године, српски грош био је у сталном паду курса према металној монети. Тако на пример царски дукат, који је 1820 год. по званичном курсу вредео 15 гроша, 1828 год. вредео је 24 гроша. За то време цела турска златна мамудија попела се од 25 и по на 30 гроша, а сребрни талир крсташ од 7 на 10 и по гроша. Па ипак, го није утицало у први мах готово ни мало на скакање цена и ми видимо да су цене за главне животне намирнице: пшеницу, кукуруз, месо, пасуљ, пиринач и зејтин порасле укупно, између 1820 и 1828 год. свега за 17%.