Opštinske novine

Стр. 670

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Поздрављајући ово правилно становиште Краљевске Владе и Народног Претставништва, ми их са овог места молимо, да се ова два елементарна питања наших градова, питање доношења Закона о градовима и Закона о самоуправним финансијама, што пре реше и оживотворе, ради просперитета наших градова и будућности нашег народа. Као што знате, господо, наш се рад у Управи Савеза у овој години највише кретао око питања Закона о градовима. Док смо ми формулисали своје гледиште у свима најтананијим финесама, израдили у детаље своје одређено и јасно становиште, ми смо морали дуго и напорно радити. Свој елаборат за предлог Закона о градовима ми смо предали Краљ. Влади која нам је обећала, да ће јој исти служити као основица. Наши предлози базирају на најсавременијим принципима, рационални су и демократски. Њима је тражена несметана самоуправа, као основни услов за здрав развитак наших градова, а затим статугарно право градова. Правплно је ту распоређен делокруг рада, дужности и права градских управа у пословима опште управе, где су за њих одређени сви управни послови, хуманитарног и социјалног старања, санитета и јавне хигијене, ветеринарства, школства, све манифестације културног и духовног живота градова, као и саобраћаја, апровизације и надзора над животним намирнпцама, питање регулисања градске трговине и индустрије, изградња насеља, регулације, свих проблема урбанизма, затим, репрезентације државнпх власти у месту, статистика и евиденција градског становништва и т. д. Исто тако, добро је регулисано питање спајања градова и присаједињења околних општина- као и сва имовинскоправна питања општине. Савез Градова у свом елаборату није хтео да се детаљније упусти у питања комуналних финансија, која се морају регулисати посебним законима, и то на принципу пуне финансијске слободе градова, основане на социјално-правичним наметима." Говор г. Богдановића топло је поздрављен од целог Конгреса. Како је досадашњи претседник Савеза Градова г. др. Сркуљ дао оставку на овај положај због одласка за члана Краљевске Владе, то је конгрес једногласно решио да на положај претседника Савеза дође до истека мандата данашње управе (која се бира на три године) градоначелник Загреба проф. г. др. Иван Крбек, који је одмах и заузео претседничко место.

Пошто се захвалио на поверењу и почасти г. др. Крбек рекао је: — Ја знам, да та почаст, ко ју сте мени указали, није почаст мени лично, већ граду Загребу, који ја имам част данас да заступам. Будите уверени, да ће град Загреб бити веран идејама, које руководе наш Савез. Ако их резимирамо, те идеје јесу: јака држава, са здравим градовима. Ово гесло испуњавао је увек град Загреб. Као што је град Загреб у прошлости био горд и поносан на своје Хрватство, он је исто тако гајио љубав за Југословенску државну и националну мисао. Тој идеји он ће бити веран и у будуће. Његови грађани могу се разликовати у појединим питањима, како ће се држава организовати, али у главном питању, да град Загреб може и мора живети у једној јединственој великој Југославији, на радост наших пријатеља и велику жалост наших непријатеља, сви су одлучни у томе. Град Загреб може живети само у великој, јединственој и недељивој Југославији, а нарочито, кад на челу наше државе стоји велики ауторитет, нашег узвишеног и љубљеног Владара, Њ. В. Краља Александра Првог ... Према нашим правилима, као што је и сам г. предговорник у своме говору рекао, једна од главних брига, главни интерес јесте доношење Закона о градовима. То питање може се решити двојако, и то доношењем једнога закона о општинама, у коме би биле издвојене градске општине од сеоских, или доношењем посебних закона о сеоским општинама и закона о градовима. Код нас се стало на ово.друго, савременије гледиште, и донеће се посебан закон о градовима, који ће регулисати целокупни културно-економско, социјални и привредли живот наших градова. Ово издвајање градских општина од сеоских, не значи, да ми не желимо да са њима сарађујемо. Напротив, наша је жеља, да п сеоске општине видимо удружене у један јединствен савез, као што је овај наш . .. Ми се нисмо ограничили само на стварању Савеза Градова, него смо остварили и Савез Градских штедионица. Наш је Савез приступио међународном Градском Савезу у Брислу. Ми тражимо доношење закона о градовима, и налазимо да би требало надлежност гр&дских општина проширити тако, да оне у будућности врше и функције управних, општих власти првог степена, јер то најбоље одговара нашим тежњама и потребама. Разумљиво је, да би за ову нову функцију држава градским општинама требала дати извесну субвенцнју. Када истичемо доношење јединственог закона о градовима,