Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр, 697

л 242 а одредба чл. 4 Финан. закона за 1920/21 измењена у чл. 252 Финансијског закона за 1922/23 унета је у чл. 243 Финан. закона за 1924/25 год. Само је сад из чл. 252 Финан. закона за 1922/23 избачен други и трећи став, који се односе на овлашћење општине да у циљу уређења вароши може наплатити гаксу до 0.5% на повећану вредносг имања ради оснивања Регулационог фонда у циљу уређења Београда. У овом времену, кад се уносиле ове одредбе о уређењу Београда у финансијске законе на основу којих је требао општински одбор да изради детаљне услове за изграђивање појединих важнијих улица, поред техничких услова који су у неколико били израђени, комисија одређена за израду генералног плана Београда завршила је била свој рад, и крајем 1923 год. предала општини нови генерални план Београда. Овај план није био потнуно довршен већ је био израђен само за део Београда у старим границама грађевинског реона, који је у главном тада већ био са регулацијом одређен и у коме је изграђивање било у велико напредовало, и затим за проширени реон више Смедеревског Ђерма, Новог гробља и ка Карабурми — на исток — до Лаудановог шанца — где није скоро било никаквог грађења. За остали део проширеног Београда који се после рата почео знатно ширити ка Великом и Малом Мокром Лугу, Душановцу, Вождовцу, Бањици, Дедињу, Топчидеру, Жаркову и Чукарици, регулациони план није био ци почет да се ради, и ако се на овом делу грађење увелико вршило. У истом времену, док је комисија радила генерални план Београда, друга комисија радила је пројект за нов Грађевински закон, који је требао да замени досадашњи Грађевински закон за варош Београд од 1896 године и у вези са израдом генералног регулационог плана Београда да реши питање изграђивања Београда и његове околине према савременим захтевима науке о изграђивању градова и према новим потребама које сад Београд тражи. Међутим, ова комисија за израду новог Грађевинског закона за Београд није имала скоро никакве везе са израдом генералног регулационог плана и она је израдила један пројекат Грађевинског закона у коме су унете одредбе и о уређењу Београда — што спада у Уредбу о извођењу самог регулационог плана, и унете су углавном оне одредбе старог Грађевинског закона, замењене новим прописима из техничких услова, донетих на основи чл. 2 Одредбе за уређење Београда по Финансијском закону за 1920/21 год. Како и сам генерални регулациони план није био потпуно израђен ни за део који се налазио у границама општинског атара, то ни уређење тога дела није могло бити одређено новим Грађевинским законом. Како се онај други део Грађевинског закона, у коме су остале скоро исте одредбе какве су биле и у старом закону, а сем тога

како се- овим новим Грађевинским законом нису решавала многа важна техничка и правна пигања као и приватно-правни односи, који су неопходно потребни за правилно развијање и.нодизање Београда, то се овакав пројекат није могао узети ни за основу за даљи рад. Кад се ово видело — стало се са даљим радом, и никакво дефинитивно решење није било донето. На Грађевинском закону за Београд није се даље радило ништа. Генерални регулациони план Београда за ограничени грађевински реон, какав је израдила комисија, одобрен је 1924 год. од Општинског одбора и Министра грађевина и унутрашњих послова на основу чл. 7 Закона о местима и у одобрењу Министра грађевина поред одобрења проширења грађевинског реона како је то напред подвучено и других примедаба тражено је: Под т. 4) Да се насеља ван ограниченог реона утврдо са уређењем целокупног варошког атара, који се налазп ван ограниченог реона у везп са најближом околином, која мора да дође под грађевинску управу Београда, и чија се регулација пма накнадно послатп. Том приликом утврдити положај свих предграђа и ограничити грађевински утицај Београда. Под т. 11) Да се новим Грађевинским законом пропише начин изграђивања Београда, како у ограниченом делу Београда тако и у оном ван реонске улице стим, да се првенствено зида у ограниченом реону а да се да могућност зидања ван ограниченог дела али да исто не буде од штете по ограничени део. Наћи начина да се земљишта ван одређеног реона благовремено припреме за доцније проширење, кад се буде у главном озидао ограничени реон. Одмах после оваког одобрења генералног плана Београда унете су у буџетским дванајестинама Финансијског закона за април-јули 1925 године у чл. 11, раније изложене одредбе о уређењу Београда, а које су биле гакође садржане у Финансијским законима од 1920 до 1925 год. Само што је сада у овим и доцнијим дванајестинама за 1925'26 год. био додат чл. 102, који је гласио: „Генерални план Београда може се мењати само Законом, а изузетно, у случајевима неопходне потребе као и.у јавном интересу, може измене вршити Министарски савет на предлог Министра грађевина, који ће за сваки случај изискати мишљење суда и одбора Општине града Београда. Ради самог извођења генералног плана овлашћује се Министар грађевина да, у сагласности са судом и одбором Општине града Београда, донесе на основи чл. 94 став II Устава Правилник којим би се, изузетно од одредаба Грађевинског закона, за град Београд, регу-

2