Opštinske novine

0ПШТИНСКЕ НОВИНЕ

лисала сва питања изградње, о величини плацева и густини насеља." Општина града Београда покушала је одмах да поступи по овом законском пропису и да изради овај Правилник који би у неколико допунио постојећи Грађевински закон, али није на жалост, скоро ништа радила на изради генералног регулационог плана и за део Београда ван ограниченог грађевинског реона, како би могла поступити по т. 4 одобрења генералног регулационог плана, која је нацред поменута т.ј. да се иасеља ван огранпченог реона утврде са уређењем целокупног варошког атара који се налази ван ограниченог реона у вези са најближом околином, која мора да дође под грађевинску управу Веограда, а чија се регулација има накнадно послати итд. Међутим, без израђеног регулационог плана и за део ван грађевинског реона не би се могао израдити никакав правилник који би дао правац како се има изграђивати и онај део Београда и његова околна насеља. Израђени пројект Правилника није се могао узети у расматрање с тога што је био израђен без везе са регулационим планом који није био потпун и што и сам није одговарао оном циљу за који је требао бити израђен. Колико је овај рад био непотпун, неодређен и без икаквог система и плана вођен, најбоље доказује овај случај да у Финансијском закону за 1926/27 није била унета никаква одредба о уређењу Београда. Тек Финансијским законом за 1927,28 год. у чл. 211 унета је слична одредба која је била у чл. 102 Финансијског закона за 1925/26 само је на тражење општине место речи „Правилник" стављена реч: „Уредба", а на крају додато: „Истом ће се уредбом прописати и начин на који ће се покрити трошкови око регулације, нивелације и калдрмисања улица". Сад је општина израдила пројект овакве Уредбе само што је сада ограничено земљиште и ван грађевинског реона, на које се ова Уредба има да односи, али опет није израдила никакав план по коме се и ово земљиште има регулисати и изграђивати. Сем тога у ову Уредбу унет је Правилник о таксама по овлашћењу из чл. 324 Финансијског закона. И у овом пројекту за Уредбу као и у оном првом пројекту за Правилник није било никаквог система и реда у излагању појединих прописа нити је било довољно јасности и прегледности у саставу. Било је знатних непотпуности и недостатака да се и овај пројекат Уредбе уопште није могао ни у најосновније расматрање узети. У пројекту њенрм било је много одредаба које су требале постојати као специјалан закон а много које нису опет имале никакве везе са уређењем Београда. После овог другог пројекта Уредбе у августу 1927 г., општина сејавља у марту 1928 год. са новим, трећим пројектом да би се исти што пре одобрио до истека буџетске 1927/28

год. за коју је важио чл. 211 Финансијског закона. И овај пројекат израђен је без обзира на генерални план Београда, који се има израдити за део изван одређеног и одобреног грађевинског реона те се због тога ни овај пројекат није могао примити. Сем тога у овохм трећем пројекту ушле су неке новине, које се не би могле ни у ком случају реализовати. Н. пр. по овоме пројекту остављало се суду и одбору општинском да сама Општина ствара ситна насеља од најмање 10.000 квадратних метара површине, са плацевима од 200 м 2 површине, са ширином лица — фронтом — плаца од 7.30 м. и са ширином улице од 5,5 метара итд. Како је овлашћење по § 211 Финансијског закона за 1927 ; 28 год. већ било престало да важи, то се ни по овом пројекту није могло ништа даље да ради, И овај трећи пројект био је израђен исто онако као и она прва два. Најзад, Финансијским законом за 1928 29 годину дато је Општини београдској ново овлашћење по чл. 356 које гласи: „Овлашћује се Министарски савет, да може на предлог Министра грађевина донети Уредбу о извођењу генералног плана за Београд, коју ће израдити Суд и Одбор Општине београдске, а којом ће се дегаљно регулисати питање атара Општине београдске као и сва остала питања, која су у вези са извођгењем новог генералног плана. Ова Уредба имаће законску важност и може се мењати само истим путе.м како је и донета." „Но и пре доношења ове Уредбе, може се решењем Министарског савета, на предлог Министра грађевина а по тражењу Суда и одбора Општине београдске, генерални регулациони план мењати. На исти начин могу се извесни делови атара суседних општина, који леже ван садашњег грађевинског реона београдског, а у којима су насеља београдских грађана као што су: Сењак, Топчидерско брдо, Дедиње, Душановац, Пашино брдо, Баново брдо, Чукарица, огласити за саставне делове грађевинског реона Београда и применити на њих одредбе Грађевинског закона за Београд, као и дати им сва права која по специјалном закону уживају насеља у садањем грађевинском реону." Овим чланом 356 Финансијског закона у неколико је измењен и допуњен чл. 211 Финансијског закона за 1927/28 год. предложен од Министарства грађевина, а по коме се тражило да се претходно изради и одобри потпун генерални регулациони план, док се по чл. 356 то не тражи. У другом ставу овог члана остала је одредба из чл. 211 Финансијског закона за 1927/28 год. 'о проширењу грађевинског реона на цео општински атар и на суседне општине. Општина је сад пожурила да искористи овај други став и тражила да се од-