Opštinske novine

3

Арх. урбаниста Драг. М. Поповић

УређаЈни основи за Београд -— наставак —

У прошла два чланка донели смо излагања о најосновнијим питањима појединих зграда у граду, наиме детаље о јединкама које сачињавају град. Ми их нисмо све претресли, јер би тиме зашли много у стручна излагања. Исто тако постоји маса тих ситних питања, која су сваком културном човеку већ донекле позната. Свакоме су позната питања улазних врата, балкона, веранди и тд.; готово сви познају толико хигијену, да знају да помијаре не смеју бити близу бунара, да свињци морају на селу бити што даље од прозора собе где се живи преко дана, а стаје за стоку (где су дозвољене) да буду што топлије, због хладноће преко зиме итд. Међутим, питања малих станова (шта је то најмањи стан?), питања зграда у врту (§агс1еп а1;у), питања баштенских колонија, као и пигања о стану уопште, многима нису позната и поред све њихове тврдње, да као културни људи знају много о томе. И ако ми у својим излагањима идемо дедуктивним путем, т.ј. од мањег ка већем, питање станова и зграда у врту оставићемо на послетку, јер налазимо, да се без претходног излагања социјалних и економских прилика у граду, не може говорити о њима. Исто тако у техничкој страни уређења града, о улицама, трговима, парковима, о саобраћају, водоводу, канализацији, осветлењу, пијацама итд. говорићемо касније, кад претходно објаснимо саме градове као Велика насеља И ако је реч урбанизам, која означава науку о уређењу градова, нова — искуство је врло старо. Скупљање људи да заједно станују у једном граду је карактерна црта сваке цивилизације, која је доспела до извесног степена културе. Теба и Мемфис у Египту, Нинива и Вавилон у Асирији, као Тир и Јерусалим, били су за време многих векова веома јака огњишта социјалне активности. Грчка историја показује да су се још у Периклово доба села „празнила" и свет ишао у град, који је био магнет културног и социјалног живота. Римска цивилизација, коју нам је Виргил добро оцртао, привукла је била целокупни индустријски, политички и економски живот у један град — Рим. Један попис из 725 године који

је извршио Веспазијан Агрипа, показује да је Рим имао онда ништа мање него 1,300.000 становника. Средњи век је по паду Римског царства био зауставио развој градова. Разлоге треба гражити у непрестаним инвазијама Варвара, у општој слабој безбедности и у сталним политичким трзавицама. Само су се развијали они градови, који су били на раскрсницама великих саобраћајница — путева, али им је егзистенција била везана поглавито за трговину, за њен развитак и опадање. Колико само има градова из Средњег века који су се почели тако развијати, да су били предмет дивљења, па су после нагло, због неке катаклизме: рата, пожара, епидемије или због промене правца пута који их је обишао, нестали или изгубили сваки значај. Могуће да у овоме и лежи сва разлика између средњевековних и нових градова. Први су имали неку привремену егзистенцију, док су садањи градови врло стабилни и као да су обдарени неким законом сталног развитка. Ова промена у природи самога града произлази из економских разлога, који су потпуно изменили социјални поредак у граду. Модерни град је производ индустријске концетрације и постепене замене мале индустрије и занатства у велики капиталистички режим. Из историје видимо, да су богате класе, нарочито из разлога удобности и веза са осталим породицама, тражиле да станују у граду. Према проф. Брује-у, то је социјална чињеница, која сваким даном све више и више даје трговини са капиталом чисто урбанистички карактер. Процват индустрије је својим развојем успео да су се градови нарочито почели развијати крајем 19 века. Довољно је само погледати статистичке податке из тога доба, па бити одмах изненађен наглим развојем градова. Град је постао нека привлачна сила за становништво чак и оних држава, које нису биле нарочито индустријске. Међутим, та привлачна сила која карактерише нове градове има извесну границу. У Средњем веку је развој градова имао једну нарочиту црту у том погледу. Јер, градови су били махом опкољени утврђењима и њихово проширивање се заустављало код тих зидина. У коли-