Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 691

чиновника. Да се замислити како би то утицало рђаво на експедитивност појединих општинских послова који су по природи хитни и непогодни да се тачно предвиде у времену и простору. За такве случајеве суд мора да има дискрециону власт у погаеду избора људи који ће те послове свршавати. Друго, општински одбор, највиши орган општинске самоуправе, позван на првом месту да надзирава и одлучује по најважнијим комуналним питањима, не би требало сувише оптеретити персоналним проблемима, који траже много времена, пажње, и стални контакт са службеницима. Најзад, персонална су питања такве природе да изазивају личне суревњивости, па би ради чувања ауторитета самог одбора, требало га што више ослободити тих персоналних брига, да не би навукао на себе разна пребацивања и да би остао на висини својих великих комуналних задатака. Као српскн тако и данашњи закоиодавац требао би да категорише извесан број чиновника по важности њихових функција и њихов избор стави у надлежност општииског одбора, с тим да се та ј избор увек врши путем конкурса и тако задржи одбор на његовој висини објективностн и непристрасноти. Именовање службеннка ван те законом одређене категорије ставитп у надлежност суду односно извршне општинске властн. Код велеградских општина могли би се издвојити у погледу права постављања извесни редови службеника из надлежности општинске извршне власти и ставити у надлежност шефова одељења, за чији би избор ови били у неку руку политички одговорни пред судом и одбором. Ово би требало учинити по принципу да одговорни шеФови одељења сами бира ју себи особље с којим ће радити. Има земаља, као што смо горе напоменули, где извесне општинске чиновнике бира збор. Овај систем бирања чиновиика постоји у великом броју сеоских општина у Америчким државама. Под таквим системом немогуће је водити рачуна о квалификацијама и сталности општинских чиновника. Ту већи број чиновника заузима места по својој политичкој оријентацији. Тај се систем мора одбацити чим се од општинског чиновника траже квалификације и сталност. Што се чланови одбора и суда бирају по својој политичкој оријентацији то је сасвим разумљиво, пошто они нису чиновнини него носиоци самоуправне власти и представници народа који сачињава бирачко тело једне општинске заједнице. Па чак да се чланови суда бирају из одборске средине, они опет нису општински чиновници него носиоци самоуправне власти чији ће избор редовно бити резултат извесних политичких снага. Чиновници општине ни у ком случају не смеју бити изједначени са представницима општинске управе у погледу њиховог и материјалног и правног положаја. На општинској је управи да даје пра-

вац комуналној политици а на општинској администрацији да смернице те политике тачно следи и. да им даје жељени спољни облик. Отуда општинску управу треба народ да бира пошто је он непосредно заинтересован којим ће се правцем упутити једна комунална политика, а општинску администрацију, као технички елемент у комуналном проблему, подврћи строго рационалном принципу. Нарочито администрацију варошке општине, чије функције постају све многобројније и сложеније у социално-економском погледу. По том рационалном принципу општинску администрацију треба ослободити лаичког и политичког елемента, и њену организацију извршити према условима објективно одређеним. А тај принцип искључује систем бирања чиновника од стране општинског збора. Сада је разумљиво зашто је тај систем у земљама где је он на снази, задржан још само у сеоским општинама, будући да домен њихове делатности фактички још није био толико проширен, као што је то на пример случај код варошких општина, да би се осетила потреба за једном сложенијом и рационалнијом администрацијом. Међутим, културне и социалне потребе села данас су већ толико развијене и опште признате да је законодавац принуђен да поведе рачуна и о рационализацији администрације сеоске општине. Питање отпуштања општинских чиновника Толико о надлежности постављања општинских чиновника. Што се тиче питања о надлежности за њихово отпуштање, важи уопште правило да она власт која има право постављања исто тако има право и отпуштања. Према томе, све што смо казали за право постављања важи и за право отпуштања Није без интереса напоменути да има земаља где то правило .није примењено. Право отпуштања ограничено је одобрењем централне власти. То ограничење важи само за извесан број општинских функционера. Тако у Енглеској, у Шкотској и Галским земљама, санитарни инспектори и службеници здравственог старања не могу бити отпуштени без одобрења надлежног минстра. У Естони.ји деловођа сеоске општине, 'доживотно постављен од општинског одбора. не може бити отпуштен без пристанка надзорног тела централне власти. У Мађарској шеф дистрикта контролише општинске чиновнике у својој области. У Шпанији суспендовање или отпуштање општинског чиновника мора битИ' нотифицирано Гувернеру, који има исто тако право да и из своје иинцијативе суспендује и отпусти општинског чиновника. Кад се већ једном законом призна право сталности општинским чиновницпма, тим је самим искључено свако мешање централне власти у погледу отпуштања општинскпх чиновника. Онда стечена права општинских чиновника уживају судску заштиту и од ценГ