Opštinske novine

Др. инж. арх. Јан Дубови Секретар Групе модерних архитекта Стремљења Оеогр^дске архитектуре

Анкета о архитектури Београда једно је савремено питање и велика је штета за културни развитак престонице, да ово питање није било већ давно претресено, јер Београд, као град јаког развитка и напредовања, треба да се архитектонски развија — ствара и изграђује. Архитектура је израз културе сваког народа. Народ, који архитектонски не ствара, увек је заостао. Народ, који потпомаже архитектонско - грађевинску делатност, оставља у својој историји дубоке трагове културе и ставља се као борац у ред напредних народа. Постављена су нам три питања. Пошто су сва три питања актуелна и од велике важности, а свако од тих питања заслужује своју студију и обраду, може се постићи ипак једна прегледна слика о архитектури Београда, шта се после рата урадило и шта треба урадити у будућности.

Кућа у улици Цара Николе II

1) Шта мислите о садашњим фасадама ново-изграђених грађевина после рата у Београду? Угао Видинске и Палмотићеве улице

Грађевинска делатност — технички размах и архитектонско стварање одмах после рата, то данас значи један период великог рада, који може да се забележи у самоме развитку престонице — као период једног несређеног техничког тражења, период који значи основу једног озбиљног техничког напретка за велику будућност наше престонице. Одмах после рата и још сада многи странци критикују досадашњи технички рад као несавршен и примитиван. Тако гледају они, који не знају узрок тога и они који нам завиде. Код нас у то доба није било јаких неимара. Они су се тек стварали у самом раду. — Зато видимо у архитектонском стварању хаос и немир. Самим развитком изграђивања архитекти су се појављивали, а поред њих, на велику жалост, још и данас су радили у великом делу и нетехничари. Зато видимо разноликост форми, копије свих могућих стилова, неукус и велики примитивизам. У томе хаосу ипак можемо да констатујемо приличан број лепо изведених архитектура и по спољашњој и по унутрашњој архитектури. Тај велики архитектонски хаос и технички неорганизован рад потпомаже још и Грађевински закон и вечито мењање регулационе линије. Грађевински закон још и данас не прописује висину зграде у свакој улици. Зато видимо да свака улица има нове зграде са различитом