Opštinske novine

Стр. 58

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Цене хлебу у Веограду повишене су са Сг5С дин. по килограму — Потреба за хитном интервенцијом државе и општине —

Један врло крупан и неповољан социјално-економски моменат погодио је у току прошлога месеца београдско становништво. Цене хлебу повећане су са 0.50 дин. по килограму. Када се узме у обзир тежина данашњег економског стања уопште, а нарочито појединаца и читавих друштвених редова; када се узме у обзир да велику већину београдског становништва саставља економски најслабији елеменат, ситне занатлије, неквалификовани радници и надничари, са приходима недовољним за живот, а често и без посла; кад се узме у обзир да други велики део становништва састављају јавни и приватни службеници са врло ограниченим и редуцираним приходима; кад се узме у обзир, најзад, да је хлеб за највећи део београдског становништва главни део хране, код једни зато што им приходи луксузнију храну не дозвољавају, код доугих зато што је велика потрошња хлеба код нас атавистичка навика — онда излази, да је повишење цена хлебу, тој основној животној намирници, велики ударац за Београд и Београђане. Ако узмемо колико је у том погођен појединац, видећемо из ових простих цифара. Просечна дневна зарада једног београдског становника, неквалификованог или стално неупосленог радника (а то је велика већина), не износи више од 25 динара. Ако узмемо да дотични има породицу од просечно 4 члана (а толико породице београдског сиромашног елемента просечно имају) онда хлеба, као главне и основне хране, та породица троши на 3 килограма дневно. Од сада, дакле, услед повишења цена хлебу, трошиће за исхрану по 1.50 дин. више дневно. То износи месечно 45 динара, односно, готово две пуне наднице два радна дана_ имају да иду само на то, да би се исплатила та разлика у цени! Ако узмемо колико је повишица цена хлебу погодила Београд уопште, онда долазимо до готово фантастичних цифара, за данашње прилике. Услед тог повећања цена хлебу, Београд ће, према својој просечној потрошњи, издавати око 100.000 дин. више дневно, а то чини равно 3,000.000 (три милиона дин.) месечно, односно 36,000.000 динара годишње. Какви су узроци поскупљењу цена хлебу? Скок цена настао је услед скока цена пшеници. Повишење цена пшеници није за нас факат, који би имао и смео да изазове ма какво незадовољство. Напротив, он је врло утешан, јер ће многи наши житородни крајеви, до сада јако погођени прениским ценама жита на светским пијацама, тако да су падале испод рентабилитета, сада моћи да

се бар мало економски опораве, у колико нису наравно већ продали своје количине великим трговцима по ранијим ниским ценама. Од почетка прошлог месеца до половине овог месеца, бачка пшеница на Новосадској продуктној берзи скочила је од 149 на 202 дин. Просечан скок цена пшенице изнео је 36%. У вези с овим поскупљењем скочиле су и цене брашну око 26% до 33%, према врстама. Хлеб у Београду поскупио је: црни око 20%, а бели око 16%. Дакле, поскупљење је процентуално нешто мање од поскупљења пшенице и брашна. Али, треба одмах додати, да ће мешавина брашна за хлеб по новој цени бити квалитетом лошије од ранијих мешавина, тако да ће се на томе накнадити разлика у процентима поскупљавања, а зато се правилно поставило питање у београдским привредно-трговачким круговима, да ли је повишење цена хлебу уопште оправдано, то јест, да ли је и цена, по којој се раније продавао хлеб, била оправдана, с обзиром на цене пшенице и брашна. Сматра се да цена хлебу не сме у најгорем случају прелазити цену брашна употребљеног за производњу тога хлеба. Иначе, она би требала да буде јевтинија од 10—20%. Међутим.у Београду, још по ранијим ценама, потрошачи су плаћали за 100 килограма хлеба око 50 динара више него што је била цена за 100 килограма брашна. То значи, да је раније хлеб био 0.50 дин. по килограму скупљи, него што је требао да буде. Сада, после повишења цена брашна, повишене су и цене хлебу у односу на ранију сразмеру, те и даље остаје иста разлика. Односно, Београђани и даље плаћају хлеб по 0.50 дин. од килограма више, него што би максимум требали да га плате. Нормала би напротив била постигнута, да су сада, и поред повишења цена пшеници и брашну, цене хлебу остале бар на истој висини, а квалитет непромењен. Кад се узме у обзир да је ово гледиште , потекло из привредничко-трговачких редова, онда би свакако било целисходно да се то питање свестраније и дубље испита, у интересу широких маса београдских грађана и да Београдска општина — као претставник грађанства — и овога пута благотворно интервенише. Код нас, где је хлеб важнија животна намирница, него ли у другим западним европским земљама, било би потребно да претставници државних и општинских власти образују хитно једну комисију, која ће испитати све околности и услове.