Opštinske novine

Стр. 66

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Крајем 1920 године износила 1921 1922 1928 1924 1925 1926 1927 1928 1929 (оснивањем Прив Аграрне банке)

337,000.000.352,000.000,- 407,000.000,408,000.000.— 478,000.000.483,000.000. 496,000.000,- 559,958.000,674,958.000.— ,404.958.000.—

У свему је од 1920 до 1930 године било основано 22 нова новчана завода у Београду са укупним капиталом од милијарду 85 милиоиа и 958.000 ди-

нара. У Србији, без Београда, било је основано од 1914 до 1930 године 127 банака са капиталом од 251,236.000 динара; 5 штедионица са капиталом од 7,000.000 и 2 задруге са капиталом од 2,000.000 динара. У свему 124 новчана завода са капиталом од 260 милиона 236.000 динарз* То неколико бројки довољно нам доказује да је наше раније тврђење тачно — банкарство се по свршетку рата нашло пред новим радом, пред новом дужношћу према народу и привреди. Један пример тога новога рада показује нам Београдска задруга. Да би бар донекле добили слику целокупног рада Београдске задруге пре рата, како би боље могли да проценимо њен рад после рата изнећемо неколико подагака из биланса.

Стање г. удинарима Главница

Улози на штедњу

Есконт

Зајмовн на залогу

Текући рачуни

Укупан обрт свих послова

1885 1890 1900 1906 1928

413.225,60 977.501.50 1.054.000'1,000.000,— 20.000.000'— '

459,098-30 2,263.703,59 3.067.380.61 2 308.134-11 34.093.571.17

616.873-64 1,933.236-16 1,680.643-40 1,440.019-80 43,242.231-65

96.672-80 1,027.3131,732.741,- 1,294.5062,373.072- -

58.318-61 4.283,351-58 1.240.363-40 1,369.969-70 25,942.743-24

10,518.557-88 50,046.849-98 219,278.398-26 200,478.936-68 2.809.225.700-73

Да ли је могуће упоређивати ове цифре које нам претстављају рад Београдске задруге у размаку од најмање скоро четврт столећа? Само донекле. Пре свега, ако се апстрахује вредност динара у овоме размаку Године а друго, једина исправна компарација била би, која би нам приказивала међусобан однос појединих радњи у једној те истој години. Ако ту упоредбу спроведемо онда н. пр. добивамо ово: 1885 године. Улози на штедњу били су за 1,1% већи од главнице, сконт је био већи за 49,2% док су зајмови и текући рачуни стајали испод нивоа главнице. Највећу позицију заузимао је есконт, који је био већи од улога на штедњу за 34,3%. 1900 године, то је петнаест година након тога, услови на штедњу били су већи од главнице за 130%, есконт је био већи за 44%, залоге за 29,3% и текући рачуни за 36,8%. Најјача позиција, те године су били улози, који су надмашили есконт за 60,2%. 1928 године, то јест 28 година касније, есконт поново заузима главно место у билансу банке и надвисује главницу банке за преко 23 милиона динара што је за 116,2%, док су улози били јачи од главнице за 70,4%, а текући рачуни за 29,7%. Есконт меница био је, те године над улозима на штедњу за 26,8%. У упоређењу појединих годишта међусобно, видимо велике разлике. Док су 1885 године улози били већи од главнице за 1,1%, они се појачавају 1900 године на 130,7%, док опет нису, 1928 године спали на 70,4%. Тај баланс горе за преко 100 на сто и одозго доле за скоро половину вредности, претста-

вља узбурканост не толико банчиних послова колико саме привреде у земљи. Тако је на пр. износ текућих рачуна од 1885 до 1906 године порастао за двадесет три пута, док су улози на штедњу за то време порасли свега 5 пута а есконт за нешто више од 2 пута. Ако проматрамо укупно стање обрта, од 1885 до 1906 године видимо да је највећа разлика између 1890 и 1900 године, када се обрт Задруге повећао за четири пута. 1906 године, обрт према, 1900 години осетно пада, што се уочава и на свим осталим позицијама изузев текућих рачуна. То доказује да је највећи период рада Задруге, био између 1890 и 1900 године. Али највећу карактеристику показује упоређење 1928 године-са осталим годинама, у колико се може, бар у општем смислу, о томе говорити. Ако претпоставимо да је вредност динара опала за девет пута, што просечно одговара стању, онда добивамо да је 1928 године обрт свих, послова округло износио 253 милиона динара у злату, односно био већи него пре 22 године за 26,5%. Тај плус од 26,5% иако изгледа мален, претставља у себи много. Не сме се изгубити из вида да је банка 1900 године, била већ у највећем јеку свога рада. Друго, привредне прилике у земљи поред јаког прогреса, поред повећања њеног продуктивитета, нису 1928 године биле ни далеко тако повољне као 1906 године. Криза се већ тада појавила код нас у свој својој снази. За нас је неоспорно од највеће важности рад задруге од 1919 године па на даље. Тај први период рада приказаћемо у ово неколико цифара:

Година 1925 1926 1927 1928

Обрт благајне 1.453,657.457-60 2.813,128.178-51 2.735,464.341-68 2.809,225.700-73

Обрт меничних послова 269,287.285-40 1.072,407.657.50 1.107,408.109-65 1.063,293.726-—

Обрт по текућим рач. 578,400.475-95 848,112.450-23 876,970.438-88 847,603.293-05

Обрт улога на. штедњу 26,224.439-51 46,652.875-01 53,171 "17275,153.025-40