Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр .67

Док је обрт благајне достигао, у ове четири године, највећу тачку 1926 године, обрт меничних радова и текућих рачуна то постизавају 1927, а улози 1928 године. Сви радови, изузев уллЈга, показали су известан баланс према горе и према доле док је обрт улога стално растао. Највећи удео у раду банке, показују меиичнИ радови, који су се у току ове четири године учетворостручили. То, уосталом, карактерише највећи део оеталих наших банака. Меница ,је постала главни предмет рада у банкама, и главно помоћно средство свих привредника, и осталих који су новац требали. Њом се служио, до изнемоглоети, и сам сељак. А, банка је често пута, да ли је то било добро или није, о томе овде не желимо говорити, била сретна да је свој новац могла пласирати у менице, јер их је сматрала најликвиднијом и најопаснијим средством рада. Тако је и Београдска задруга 50% свога пословања пренела на меничне радове. Свакако, појачање обрта, и појачање улога на штедњу најбоље нам говоре о порасту банчине делатности. Годишњи обрт благајне од скоро три милијарде динара представља банку великих размера. Београдска задруга је, увек у банкарству Београда водила ако не главну реч а оно је била међу главним банкама престонице. Јачањем банкарских послова код других завода она је развијала сукцесивно и своје послове тако да, и ако један међу најстаријим заводима Београда, она је увек била у духу времена, како би могла да до максимума послужи својим повериоцима и осталој клиентели. Јачање улога на штедњу је од нарочите важности. Задруга је и била основана са том сврхом, да развија смисао у Београдском грађанству за штедњу, јер су људи уочили тај привредни недостатак нашега народа. Задруга је додуше јачањем њених послова, морајући да се бори са ооталим београдским банкама, од. те своје првотне замисли .данас и су-_ више јако одскочила, и радила оно што раде и све остале банке. Њен задатак око сакупљања улога, око организовања рада на стварању малих штедиша је постепено добио . споредно значење. Зато бар овде, у време од 1925 до 1928 године, кад је привреда после -ратних маневара почела бар мало да се стишава, и припрема на другу буру која "се јављала свим могућим знаковима. важно је да се истакне тај стабилан пораст улога на штедњу. Стање Београдске задруге према балансу закључку године, даје нам наша табела број 1. Рад задруге се у 'току од шест година по свима позицијама бар удвостручио. СТАЊЕ ПРЕМА БИЛАНСУ АКТИВА: (у хиљадама динара) Хартије Вредност реТ екући рачун

ПАСИВА:

Година ' Менице

1925 1926 1927 1928 1929 1930 1931

33.435 44.678 46.985 43.242 70.111 76.175 66.446

17.278 33.677 29.722 25.942 35.437 38.899 55.320

од вредности 9.715 11.445 13.895 27.148 34.285 36.122 27.219

зервних премија н харт. од вредности и неп. имању

5.821 6.481 18.186 23.770 23.718 17.223 14.287

Годи-

Глав-

Фондови Улози на

'Г екући

Реес-

Добит на иоделу

на

ница

и резерве

штедњу

рачун

конт

1925

10.000

25.545

12.513

7.771

17.875

1.500

1926

20.000

22,365

33.842

471

22.997

2.000

1927

20.000

27.373

30.149

6.943

27.988

2.000

1928

20.000

57.958

34,093

6.004

16.565

2.000

1929

40.000

45.156

43.006

39.440

7.815

7.017

1930

40.000

47.649

56.434

6.263

29.676

7.730

1931

40.000

35.304

22.660

44.007

39.960

6.383

Од активних послова најважније су менице. Како смо раније истакли, а то се и овде види јасно, банка је гро својих послова пренела на менице. То нарочито важи за раније године. Касније, обрт ме-. ничних послова опада на корист текућих рачуна или на хартије од вредности, што значи, да је Задруга своје пословање пренела на или активна суделовања у појединим привредним беогрдаским предузећима, или је чак куповала њихове акције и тако своју гоЈовину упославала. И саме банке су биле отвориле широм своје благајне меничним бланкетима. Народ је, разуме се после пропасти у коју је бар донекле сваки од нас запао, био пресретан да новац може добити, и низао дуг за дугом не водећи довољно рачуна о својој моћи плаћања. Да је касније дошло до чега је дошло а то је јурњава на шалтере банака оних који су били у противном положају него први, то је сасвим јасно. И код Београдске задруге, је портфеј меница осетно порастао. Улога, капитала, резерви свега је тога бивало из године у годину више. А новац није смео лежати. Да ли се више требало и могло улога пласирати у хартије од вредности, појачати текуће рачуне, него је то Задруга учинила, у то се не желимо упуштати. Знамо само толико да је Београдска задруга у томе погледу много боље поступала него многе друге банке. Јачању текућих рачуна, како паСивних тако и активних, раније се није приписивала велика важност. Данас се тако не мисли. Привреда, ма како она код нас била недовољно солидна ипак је много поузданији клијент иего земљорадник и чиновник. Стога овоме пора. сту текућих рачуна како на левој тако и на десној страни биланса Задруге приписујемо велику важност. Код хартија од вредности као и код вредности резервних премија у хартијама од вредности, стање је било врло променљиво. Већ тиме да се код послова хартија од вредности још увек слабо показују у трговини, довољно тумачи ту нестабилност. Друго, политика Задруге, коју је она провлачила из године у годину кроз извештај главне скупштине, тежила је за тим да се све спекулативне операције не примају. А то је и кочило рад са хартијама од вредности, које саме по себи претстављају неку врсту спекулативне радње. Главница се 1926 године удвостручила, а за ове три године поновно удвостручила, тако да је крајем 1931 године износила 40 милиона динара са резервним фондом од 35 милиона динара. Укупна средства Београдске задруге од 1931 године била су већа него 1925 за 40 милиона динара, што је више него