Opštinske novine

Стр. 112

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

350

То је, примера ради, нацртано у слици 5 за зимске температуре и за летње количине кише. По свима тим подацима излази да у Београду постоји једна кратка периода, чије је просечно трајање око 3 године. То значи, да се, просечно, сваке три године јавља хладнија или топлија зима, сувље или кишовитије лето итд. Особито велике разлике су код температуре зимских месеца и код годишњег колебања температуре, док су — по самој природи — мање код средње годишње

као правилна периодска варијација климатских елемената. Једино годишње колебање температуре показује већу правилност са периодом од 13 година, нешто краћом од поменуте. Код стварне температуре и количине кише, не могу се из диаграма уочити неке изразитије везе са честином сунчаних пега, чија периода траје 11 година. У Београду се само нешто јасније истичу код годишње и летње количине кише. Јер, максимуму сунчаних пега одговара, углавном, мала количина

Слика 5.

50 лето, киша - . — Варијација зимске температуре и летње количине кише у Београду, у периоди 1888—1932

95 1900

1920

и летње температуре. Исто су тако велике разлике и код количине талога у зимским и летњим месецима. Поред ове кратке периоде колебања климе, у диаграмима се истиче и нешто дужа периода од 7 година, коју су раније утврдили американски и швајцарски метеоролози. Али, ни ова периода није правилна. Ако се узму у обзир само' најистакнутије најниже и највише температуре или најмање и највеће количине кише, добија се још нешто дужа периода од приближно 15 година. Она, међутим, показује у своме трајању још веће неправилности. Зато се не може узети

кише, а минимуму пега, велика количина кише. У Београду је годишња количина кише при минимуму пега око двапут већа, него при максимуму сунчаних пега. Код лега је разлика још већа. Тада Је, при минимуму пега, количина кише око трипут већа, него што је при максимуму сунчаних пега. Помоћу диаграма са изравнатим петогодишњим средњим вредностима температуре и кише добија се једна још дужа периода климатских елемената отприлике од 35 година. У Београду се та периода најјасније истиче код варијације годишње количине атмосферских талога.

Ј)а§ КНта уоп Беодгас! РгоГ. Р. Уијеујс

Оаз КНта уоп Вео§тас1 ућчЈ <Јигсћ зете Ба§е, 8'ео^гарћјсће ВгеНе ипс! сЈигсћ сће Еп1Тегпиш? уот АПапИбсћеп Огеап ћетПиђ!. 1Јт еб ги ћехе^о-еп \\тгс!е с1ег јаћгПсће Оап^ с1ег 1_.иГ11етрега(:иг т Вео^гас! тН с!ет Сап§ _ е Газ! аиГ §1е1сћег уео^гарНЈбсИеп ВгеИе Не§епс1ег 51асНе Вогс1еаих, БиббЈп Р1ссо1о, ВгаПа ипс! КагаНпбк уег^НсНеп (РЈ^. 2). Багаиб егб1еН1; тап, с!ађ ВеооЈас! счпеп Ођег^ап^ уот КПбЈеп- хиш Коп1ЈпегШ|1(уриб, ђегеЈсНпепс! аисИ Шг с!аз дуебШсће Киб1еп1апс1 с1ез 8сћ\уаггеп Меегеб, с1агб("е1Н:. ОЈе

јаћгНсИе Тетрега1игбсИ\уапкип§ уоп 22.3° иђегу.еи ,;ч ипб, с!ађ Вео§тас1, 1п ШегпНбсИег Вегје1шш*, 2ЈетНсН ^ипбЦ^е ВесНп^ип^еп ђебП/1. Вео.^гас! 2е1сНпе! б1сИ \уес1ег с1игсИ а11ги б!геп§е \\ 7 т1ег, посИ сЈигсИ а\\т.и Ие18бе боттег аиб. 01е РеисНИ^кеИ ипс! сПе Ве\уо1кип§ !1ађеп јп Вео^гас! уегИаНшбтађЈ«; §гође \Уег1е. БЈе ВиИ 131 ђебопс1егб ГеисН! 1П с1ег каНегеп ЈаИгебгеИ (Моуетђег ђјб Ређгиаг 77—83%), ађег аисИ т с!еп 2\^е1 л^агтбГеп Мопа1еп 181 сће ге1аПуе РеисИ(%кеИ тсИ1 к1етег а1б 62%. БЈе тИПеге