Opštinske novine

§

Један значајан претрес у ћеограду оре сто година — Отмица девојака из Мозгова и догађаји који су претходили султановом Ферману —

Султанов Хатишериф, прочитан у Београду 1830 године, којим се Србији праве доста широки уступци, изазвао је страховиту реакцију код Турака у Србији настањених, нарочито код турских функционера, спахија и харачлија (порезника).Они су нарочито били погођени оним делом Хатишерифа, који је гласио: „Сем гарнизона по тврђавама, забрањује се свим осталим Турцима пребивање у Србији са свим." У вези с тим долазила је одредба да Турци, који имају имања и земље у Србији (спахије), могу их продати Србима у року за годину дана, по цени коју комесар процени. Затим: „Који Србим не би драгом вољом хтео да служи Турчину, онога не може Турчин ни на који начин натерати да служи." Најзад, предвиђено је укидање сакупљања порезе, коју је отсеком имао да исплаћује у будуће Порти кнез српски. Ово је заиста значио крај благодетног живота турских спахија, харачлија, јаничар и отсалих функционера. Ствар није прошла тако једноставно, као што су Срби очекивали. Потпомогнути од београдског везира и отсалих функционера, Турци су, да би се светили, почели да врше по Србији страховите зулуме и злочине, а београдски в-езир обуставио је извршење Хатишерифа. Од многобројних турских насиља, Турци су највише отимали, бесчастили и потурчивали српске девојке, и срамотили жене, често на очиглед њихових мужева, браће и породице. * ❖ * Године 1832, у јесен, на берби винограда у селу Мозгову, код Алексинца, десило се ово. Људи и жене радили су и брали грожђе у винограду. Међу њима налазиле су се и девојке Миљкана и Марија, кћери Јаћима и Стојана Гојковића. Наиђоше . на коњима браћа бегови Вренчевићи. Расмотрише жене у винограду и око им паде на Миљкану и Марију, које су биле најмлађе. Залетеше се бегови у виноград, зграбише их, подигоше на коње и одјурише. Девојке дадоше отпор и почеше да се отимају. У једно мтренутку, кад су коњи ишли ивицом реке Мораве, девојке се отеше и скочише у реку. Није им помогло. Вренчевиђи их извукоше, одведоше их, потурчише и направише их својим љубазницама. Оваквих случајева, и куд и камо горих, било је врло много. Али, ни један није добио такав значај, као отмица Вренчевића, која је изазвала велику дипломатску преписку, интервенцију Порте, па чак и интервенцију руског посланика у Цариграду, тако да се ствар завршила једним од највећих претреса у Србији, одржаним у Београдском граду, тачно пре сто година, у 1833 години. Тај претрес изазвао је огромно интересовање народа, велике и јавно манифестоване симпатије Београда према девојкама из Мозгова и срџбу против бегова Вренчевића. Порта је упутила у Србију свог нарочитог изасланика Мустаф-бега.

❖ * * Београдски везир саопштио је тада Кнезу Милошу, да ће наредити да му дођу из Лесковца у Београд браћа Вренчевићи са отетим девојкама_, па да испита ствар. Ако девојке изјаве да су својом вољом потурчене, онда ће остати Вренчевићима. А ако изјаве да су потурчене насилно, онда ће се вратити родитељима. Ова одлука није ни мало задовољила Кнеза и он је одговорио: „Као што Часни Везир мисли сада девојке Вренчевићеве испитивати, тако су исто и у време дахија испите чинили, и нигде се не показа да је ко насилно, већ све својевољно потурчен. Худа је то воља била, где сабља за вратом стоји, и где нико животом сигуран није, који би покушао рећи да је силом потурчен." Кнез је захтевао да се девојке најпре врате родитељима, па онда да се ствар извиђа. Везир се извињивао, да то не може да уради без одобрења из Цариграда. Али, у том му је, захваљујуђи интервенцији српске делегације у Цариграду и пресији руског посланика, стиосо наређење, да Вредчевиђе казни као виновнике, а Лвојке да им не враћа натраг, макар оне и признале да су својевољно пошле за њих и потручиле се, него да се у том случају одвоје од њих и да се сачека решење Порте. Ако пак девојке изјаве да су на силу отете, да се одмах врате родитељима. * Браћа Вренчевићи, на позив београдског везира, кренуше се са девојкама из Лесковца за Београд. Свечано, као да иду у сватове. Мајке и сестре отетих девојака, чувши за то, изађоше пред њих и сачекаше их у Ражњу. Али Амзи-ага који је пратио поворку, забрани да се са девојкама састану. Мајке и сестре ипак пођоше за њима и тако стигоше у ЈагодиДу. Ствар се међутим убрзо беше прочула по целој Србији, изазвавши велико интересовање народа и огорчење против Вренчевића. У Јагодини је дошло до сукоба. Велика маса народа, њих око две хиљаде, наоружаних, нападоше на Вренчевиће и њихову пратњу. Само захваљујући интервенцији српских пандура сукоб је прошао без жртава. Из Јагодине је продужен пут у двоја кола. У првим колима ишле су две отете девојке, једна њихова сестра и мајка Вренчевића, а у другим колима девојачка мајка и друга сестра. Кад стигоше у Багрдан, Амзи-ага, киван због оног напада народа у Јагодини, да би се осветио, натеривао је Вренчевиећ да врше насиље над девојкама пред очима њихових мајки и сестара. Врење у народу је расло и у Паланци дошло је до новог инцидента. Народ је напао на Вренчевиће и отео од њих девојке, предавши их мајкама и сестрама. Идуће ноћи Вренчевићи су ноћили у Гроцкој, док су девојке са сестрама и мајкама ноћиле у Друговцу.