Opštinske novine

7

ОГТШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 125

Између осталога, он је био предложио да општинска власт подигне писоаре на појединим местима у чаршији а не да људи то врше . иза сваког згодног ћошка (угла) куће у којој људи станују. На крају тога свога рада Ем. Јосимовић вели, Београду је, по његовом срећном положају, суђено да буде један од најважнијих трговачких вароши на југоисточном делу Евопе. Како је Ем. Јосимовић био присталица ширењу — насељавању — града у ширину а не у висину, што су многи заступали, то неки нису били задовољни његовим регулационим планом Београда. Али је било људи који су прихватили овај план. Један од лекара наших онога доба и познати писац (Милан Јовановић) приказујући елаборат Ем. Јосимовића, хвали га и препоручује, јер је он својим радом показао како се на чудесан начин може да преиначи ова туђа варош у којој ми станујемо и која се назива српска престоница. Наводећи да је проценат умирања по селима мањи него у варошима, Јовановић наводи за пример Лондон, који има врло мали проценат умирања према другим градовима у Европи стога, што се та варош зида у ширину а не у висину. Зидањем у ширину постиже се чистија атмосфера а ваздух, светлост и топлота лакше допиру до површине земље на којој је варош. Најглавнији услов да велика варош буде здраво место за становнике јесте тај: да има довољно простора између појединих зграда како би куће у њој бар са две стране биле изложене чистом зраку сунца. Нова архитектура је учинила те се сада на западу у Европи старе, збијене вароши преобраћају у радна места у којима се становници баве великим делом преко дана а около њих подижу се станови — куће — за обитавање. Око ових кућа засађује се дрвеће, вртови са цвећем, чије ограде ударају у улице. Положај кућа на улицама, које су широке, чини те може сунце и чист ваздух са свију страна да допре, а то је први и најважнији услов за здравље њених станбвника. Да ће се Београд брзо претворити у добро, здравствено добро, уређени град убеђује Јовановића и то, што се је и ондашња наша влада озбиљно заузела око тога питања. У јеку ових спољашњих и унуташњих послова погибе кнез Михаило Обреновић. И ако су за владе намесника кнежевског достојанства (јер је кнез Милан био малолетан) настале доста тешке унутрашње прилике у земљи, рад на преуређењу Београда није био престао. Намесништво је тада (фебруара 1869 године) издало указ којим се овлашћује Министар грађевина да изврши регулацију града Београда. И ако су унутрашње прилике као и два рата са Турцима (1876 и 1878) ометале брзо преуређење Београда, опет је његово преуређење вршено, доиста у малој раз-

мери и због финансијских прилика, али је вршено из године у годину. Капије су уклоњене, бедеми рушени, шанчеви попуњавани. Зато време растао је и број становника у Београду. Године 1884 било је 35.485 становника, а 1890 извршеним пописом утврђено је 69.769 становника. По погибији краља Александра Обреновића (29 маја 1903 год.) народна скупштина у Београду је изабрала за краља Србије Петра Кара-Ђорђевића. Из Србије је отишло изасланство у Женеву, где Је кнез 11етар живео, да му тај избор саопшти и да га допрати у Србију. Вреди да се нарочито истакне једна случајност из путовања краља Петра за Србију. Када је краљ Петар приспео на железничку станицу у Бечу, дочекала га је српскохрватско-словеначка омладина у великом броју и поред забране бечке полиције. Том га је приликом ова омладина поздравила уз- ' вицима: Живео Југословенски Краљ! Велики, одушевљени је покрет био у омладини свих наших племена за уједињење целога нашега народа, за уједињење јужних Словена и краљ Петар је сматран као духовни вођа тога покрета. С том идејом он је почео своју владавину у Србији и било му је суђено да се испуне пророчке речи омладине нашега народа на бечкој железничкој станици, те је доцније и постао југословенски краљ. Краљ Петар је почео (јуна 1903 год.) своју владавину у Србији са изјавом, у Народној скупштини, да ће владати увек у договору са Народним Представништвом, и да ће бити заштитник свих народних слобода. Отпор Србије према Аустрији и њено ослобођење од аустријског утицаја много уздиже углед Србије и њенога краља у очима наших сународника преко Саве и Дунава. На Србију полагаху велике наде. У ово време Србија постаје привлачна земља за све наше сународнике. Са свих страна у њу се досељавају, број становника расте у Србији па, разуме се, и у Београду. Тако је пописом 1910 год. утврђено да је Београд имао 89.876 становника. Ну Србија је увиђала каква јој опасност прети од Аустрије. Због овога краљ Петар, са својом владом, одлучи да покуша да створи савез хришћанских држава на Балканском Полуострву ради борбе противу Турске за ослобођење својих сународника из ропства турскога. Краљ Петар је веровао, да ће рат бити успешан, те ће своју државу да увећа и ојача за одбрану од Аустро-Угарске. У Турској је, и у ово доба, био тежак положај и Срба и Бугара и Грка, у њој је владало право безвлашће. Европске су велике силе биле покушале да преуреде Турску, установиле су међународну жандар&ерију у поЈединим областима да би завеле ред и поредак, али без успеха. У Турској се тада јави странка „младо-турци" са задатком да спасу. Турску