Opštinske novine

Стр. 124

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

чије његово уређење. И ондашња влада заједно са Београдском општинском управом, одређује инжињера Емилијана Јосимовића да изради план уређења Београда. Он је тај посао завршио и поднео је био написмено своје предлоге са регулационим планом. Из тога реферата поменутог Јосимовића доносимо најважније ово: „да тадашњи унутрашњи изглед и распоред Београда опомиње на негдашње старе вароши Париза и Беча. И ове су вароши биле. опасане средњевечним шанчевима и баријерама између којих је стајала читава гомила разноврсних зграда без симетрије и укуса. Ових је шанчева и ба-

пи журно уклањају она нечиста места што су се негда погрешно звале престонице а у истини нису биле ништа друго до велике болнице. Наш је век почео журно да поправља големе погрешке својих предака у зидању вароши и то му служи на част, јер тиме показује да му лежи на срцу идеја човечности која иште да се моћни и имућни старају и за оне којима случај није уделио ни снаге ни могућности да могу свој живот обезбедити бар удобним становима." После оваквих објашњења својих погледа на преуређење Београда Јосимовић вели, да Београд то све сада нема али за

Предаја кључева Београдске тврђаве кнезу Михаилу

ријера као и зграда мало по мало нестајало те се и он нада да ће нестати и ових оронулих шанчева око нашег Београда и у њему, у нашој престоници. Ови нас шанчеви потсећају на оно жалосно доба у људској историји у коме се варош ценила по њеном стратегијском значењу, по значењу У коме је град био предмет за одбрану и опсаду, а не место за јавни живот. И, хвала Богу, сада наш век не цени више вароши по зидинама које је окружују, него по њиховим саобраћајним средствима и по удобностима које у њој налазе становници. Најлепша је варош она око које је, разапета густа мрежа водених и гвоздених путева и у којој је живот становника најбоље обезбеђен. Овај Београд у шанчевима нама сада готово наноси срамоту пред странцима, јер ми нисмо Турци ни освајачи да се морамо крити иза високих зидова нити борити по уским и кривудавим улицама. Ми смо имали прилике да видимо како се у Евро-

кратко време може имати ако се прихвати његов план. Из плана регулације Београда види се, да је од сгарог лавиринта, који се звао Београд, начињена лепа и укусна варош. Све је улице проширио, неке до 16 метара ширине. Оставио је доста празних плацева за скверове, који ће осим олакшице у саобраћају допринети много и за здравље,самих становка. Скоро све попречне улице имају радиални правац од којих већина полази од града (тврђаве). То је давало вароши леп, симетричан ,изглед. Он је предложио Калемегдан за народни парк и да се шанац испред тврђаве поравна те да послужи као пут од Саве до Дунава и да се њиме тако вежу ове две реке. Предложио је да се пристаниште створи у граду (тврђави) на дунавској обали и да се ту на углу дунавскога краја усредсреди сва трговина. Предложио је канализацију варо : ши и т.д.