Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 127

већа од најугледнијих људи и прогласише уједињење са Србијом (друге половине септембра 1918 год.) Хрватски сабор се је састао у Загребу, прогласио је Хрватску, Славонију и Далмацију са Ријеком за независну државу и решио да се она уједини са Србијом у једну, једноставну државу (29 октобра). А заједнички скуп свих већа из свих наших покрајина аустро-угарске монархије и са већем из Црне Горе одржан је у Загребу. Овај је скуп решио (24 новембра) да упути молбу заступнику краља Петра, регенту Александру, да прими и сједини са Србијом: Црну Гору, Босну, Херцеговину, Далмацију, Хрватску, Словеначку, Славонију, Срем, Бачку и Банат у јединствену државу. Изасланици заједничког народног већа (од 28 лица) дошли су у Београд и регенту Александру саопштили донету одлуку о уједињењу нашега народа у јединствену народну државу. 'Гада је са српском владом уговорено да устав за ову државу изради једна уставотворна скупштина на основу општег, једнаког и пропорционалног права гласа. У име краља Петра, регент Александар је примио ову представку и објавио је народно уједињење. Велике силе, наше ратне савезнице, признале су ову државу. За тим се је у Београду састала Народна скупштина од претставника свих тих наших покрајина за израду Устава. Она је примила Краљев акт о уједињењу нашега народа 1 децембра 1918 год. Од тада се тај дан светкује као државни празник ради успомене на тај знаменити догађај по наш народ.

И ако су неки наши државници хтели и предлагали да се та наша држава назове Југославија, већина је решила да јој се даде име: држава Срба, Хрвата и Словенаца. И тако се је наша држава званично и звала нешто више од десет година. Али и за то време многи у нашем народу, као и многи странци су је називали Југославија. Како је ово име живело у нашем народу и стицало све више и више присталица то је краљ Александар Кара-Ђорђевић, својим указом (29 октобра 1929 године) подарио овој нашој држави име Југославија. Тако је Београд, дотле духовно средиште, духовни центар нашега народа, постао сада и политички центар, престоница наше државе Југославије. Они који су путовали по свету тврде да нема више у Европи од два града који имају тако леп природни положај као Београд, јер се налази на дивном узвишењу а на ставама двеју великих река, Саве и Дунава. А ове му реке дају могућности да се од њега у будућности створи велики трговачки и индустријски град јер све више и више постаје средиште густе мреже водених и гвоздених путова. Број становника (више од 250.000) и број индустријских предузећа показују да је Београд напредовао у сваком погледу, док је био на граници према једном нашем великом непријатељу; како се сада налази готово у средини наше државе, он ће, нема сумње, постати за кратко време метропола свих јужних Словена, метропола пуна рада и стварања и чувар народне слободе, као што је то и досада био.