Opštinske novine

Стр. 276

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Овим излагањем хтели смо да прикажемо са колико се мало урбанистичког смисла стварао наш Београд. Кад су се појавили доцније стручњаци, они су имали прилику да многе погрешке старије генерације исправе. Београд лежи достојанствено на гребену од кречњака са којег силазе улице према Сави с једне и према Дунаву с друге стране. По гребену је главна аорта Београда Теразије с продуженом Краљ Милановом и Св. Савском улицом. Према тврђави ова најважнија београдска улица осакаћена рачвом од „Албаније" на улице Кнез Михајлову и Васе Чарапића. Али ово није требало тако да буде. Кнез Михаило је желео из Двора да правом улицом гледа у врата тврђаве. Наша стара изрека „љубав, севап и инат", и овде је имала пресудну реч. Ондашњи управник града Јован Белимарковић, доцније генерал, саветник и намесник Краљев, за љубав својих рођака чувене београдске трговачке фирме Вулковић и Бранковић, који су имали своје имање звано „Зора" на истоме углу, где се сада налази новија кућа браће Земља Поповића, сајџија а сада имање осигуравајућег друштва Ла Национал, и скрива овај део Београда само да се неби рушило имање поменуте фирме. Тако је то онда било. Нови Београд после народног Уједињења је постао убрзо град са четврт милиона становника и ширио се на све могуће стране. Тако су постала нова насеља око Београда: Чукарица, Вождовац, „Предграђе Краљице Марије, Предграђе Краља Александра, Неимар, Душановац, Пашино Брдо, колоније: Чиновничка, Професорска и Жељезничка" и друге, на које је већ стручна рука имала колико-толико удела. И у овако расплинутом и разбацаном Београду треба покушати, да се пронађу и предложе најзгоднија места за украсе Београда. На.јлепши споменик има да припадне Српској војсци, која је враћајући се са крвавих вишегодишњих бојишта, триумфално ушла 1918 год. у ослобођени Београд. Споменик замишљам у виду Триумфалне капије, сличне оној у Паризу, кроз коју је ушла у Париз Наполеонова Велика армија. По зидовима кпије ба-рељефи, као историски моменти из Великог рата, евентуално статуе наших војвода. Испод капије свечани гроб Незнаног јунака. Постављање капије предлажем на Тргу Ослобођења пред „Славијом" у правој оси са Теразија од „Албаније" до Светосавске цркве. Поглед ће бити величанствен од „Албаније", кад се изнад капи.је буде издизала велика Светосавска катедрала. То ме увек потсећа на незаборавни поглед са Трга Карусела у Тиљеријама у Паризу који право километарско далеким путем иде Елисејским Пољима, преко Звезде, кроз Капију и даље дугом авениом Велике армије.

Достојан споменик припада великоме Краљу Петру Ослободиоцу нашег народа. Импозантна фигура Краља Петра у крунидбеној одећи и на коњу ваља истаћи на највидније место у центру Београда. Његово место може бити или у средини Теразија, онде где је сад водоскок, или на теразијској тераси, где би била на видику возу који иде из Земуна или бих предложио још једно место, које сумњам да је другоме пало на памет. То је део дворске баште према средини новог Парламента са Краљевом фигуром, лицем окренутој према Парламенту. Ја ту предвиђам од малога сквера око споменика и једну широку пешачку стазу кроз дворску башту, која би пролазила испод Дворске касарне под питореским аркадама, па између два двора, старог и новог, излазила потребним степеником на улицу Краља Милана. Вожду Карађорђу и Кнезу Милошу, заједнички споменик као оснивачима Србије, било је веома згодно место у малом скверу пред хотелом „Српска Круна". Није ми познато, што се дефинитивно одустало од тог места. Иначе би понајзгодније место за споменик Вожду било у тврђави пред оном градском капијом на коју је ушао 1806 и освојио први пут београдску тврђаву. То је она сад затворена капија иза споменика Захвалности Француској, којој сад недостаје покретни мост градски на ланцима. Кнезу Милошу би било најприличније место у Топчидерском парку пред његовим летњиковцем. За споменик оца Српске књижевности, Вука Стефановића Караџића, има само једно згодно место, а то је пред Универзитетима, у средини Универзитетског парка. Споменик се мора постољем толико издићи и поставити у осу улице Вука Караџића, да се лепо и јасно може видети из Кнез Михајлове улице. Његов споменик изгледа да је готов; објављен је и још један рад нашег академика Јовановића. Вук седи у широкој фотељи, и то је на.јбоље решење Вукова споменика, због његове телесне мане. Ја бих само још предвидео четир стојеће фигуре, око Вукове столице, окренуте лицем наравно као и Вук према Универзитетима. Фигуре бих наменуо: Ђури Даничићу, Стојану Новаковићу, Фрањи Копитару и Штросмајеру (или боље Рачкоме), као његовим пријатељима и следбеницима. Тиме би симболизирали и јединство језика наша три племена. Споменику Риге од Фере је место на градским бедемима, Филипу Вишњићу у Карађорђевом парку, књижевницима на Великом Калимегдану а уметнипима око и пред Уметничким павиљоном на Калимегдану. Ако сам овим мојим редовима допринео ма и најмање решењу украса нашег Престоног града, бићу веома задовољан.