Opštinske novine

Јосо Ј. Радунић в. банкарски чиновник

Београдска Општинска Штедионица

Живимо у времену опште светске кризе, која је првенствено резултат неповерења. То неповерење појавило се најпре на политичком, да се одмах затим пренесе и на економско-финансијско поље. Криза обухвата више мање цео свет, са свим својим злим последицама као осиромашењем, беспослицом ширих размера, појавом глади и осталих многобројних социјалних недаћа које криза за собом доноси. Валови светског неповерења запљуснули су и наше обале и разлили се по целој земљи. Неповерење је узело широке размере и у свом замаху обухватило је и оне, који га не заслужују. Оно се уврежило у душе широких народних слојева и испољава се према свима и свакоме. То је основна грешка која се јавља у свим великим покретима и против које се треба борити јер је веома штетна. У овом и овако хаотичном времену кризе поверења и кредита, сматрамо за потребно и корисно да својим суграђанима обратимо пажњу на „Општинску штедионицу и заложни завод града Београда", комуналну установу јавно-правног карактера. Овај новчани завод треба и мора да ужива пуно поверење свију слојева београдског грађанства, јер он то заслужује по циљу, солидности и раду своме. Београдска Општинска штедионица већ три и по године постоји и ради, опрезно и разумно вођена од своје Управе. Многима је дала са солидном каматом сигурно заклониште за њихове уштеђевине и на хиљаде је грађана помогла јефтиним кредитом. Она на првом месту излази у сусрет грађанима економски слабијим, због којих је и основана. О томе нам јасно говоре њена правила потврђена од стране г. Министра трговине и индустрије од маја 1932 године. Тако члан 2 правила, који нам говори о циљу Штедионице, гласи: 1) Да у најширм слојевима грађанства подиже и развија смисао штедње и да у том циљу омогући свакоме да своју уштеду сигурно и корисно на приплод уложи и по потреби је лако подигне: да помаже и шири дечју и ђачку штедњу; 2) Да повољним кредитом помогне грађане града Београда, нарочито економски слабије; 3) Да ради тога оснује у смислу § 70 Закона о радњама и заложни завод као одељење Општинске штедионице за зајмове на ручну залогу и по потреби филијале или агенције на подручју Управе града Бео-

града; 4) Да врши благајничку службу за Општину и општинска предузећа; 5) Да део чисте добити употребљава у опште корисне и добротворне сврхе у споразуму са Судом и Одбором Општине града Београда. О гаранцијама које улагачима и уопште својим комитентима пружа Општинска штедионица говори члан 3 који гласи: Општина града Београда, на основу закључка Општинског одбора у својој седници од 30 марта 1932 год., који је закључак одобрен од стране Г. Министра Унутрашњих послова IV Бр. 387 од 2 априла 1932 год., јамчи целокупном својом имовином и свим својим приходима неограничено и неопозиво за све улоге на штедњу, као и за све обавезе Штедионице. Општинска штедионица стриктно се придржава својих правила и успева —поред свих тешких прилика садашњице — да свој програм у живот постепено прводи и тим оправдава наде које се у њу полажу. У циљу развијања и подизања смисла штедње у широким слојевима грађанства, за ово релативно кратко време свога рада (од 1 октобра 1929 год.) учинила је доста, тако да .је до конца 1932 год. имала 5953 улагача, од којих је било 31 децембра 4.206 активних штедиша са укупним улогом од 26,856.169.63 динара или просечно по једном улогу динара 6.385.—, што је најбољи доказ да су улагачи из средњих слојева грађанства. На улоге на штедњу Штедионица плаћа 1% бруто камате (годишње), што по одбитку 6 % државне порезе на камате по улозима на штедњу износи чистих 6.65%. Управа Штедионице да би јаче потстакла улагаче из средњих и нижих слојева грађанства на штедњу а ограничила капиталисте са великим улозима који нису улози на штедњу него моментално незапослени капитали (депозити), донела је у апрлиу 1932 године решење, да новим улагачима до висине улога у дин. 50.000.— плаћа као и свим старим улагачима 1% камате а преко те суме од 4 до 7 % према условима под којима се улажу ти незапослени капитали. Тим решењем Штедионица постизава двоје, т.ј. даје солидну камату и потстрек малим штедишама а ограђује се од великих улога (депозита) чије место и није у Штедионици него у банци, јер је то пословни (спекулативни) капитал, а Штедионица није новчани завод за трговачке послове и спекулаци је.