Opštinske novine

Стр. 178

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

је састављене од одборника и Суд има уверење да је до сада доста учињено у погледу уштеда. У иогледу персоналног питања изјављује да ће Суд према сваком несавесном и нелојалном чиновнику предузети најстрожије мере, у толико пре што у чиновничке принадлежности овога пута није дирано. Што се тиче замерке о изменама таксене тарифе одговара, да је све рађено у споразуму са Судом и Одбором, и да су и Буџетски одбор и Финансиска секција као и конференција Одбора сагласиле се да измена таксене тарифе дође заједно са буџетом. Чим се буде свршила дискусија о буџету приступиће се усвајању измена и допуна у Таксеној тарифи. Суд жали, што услед великих ануитета није био у могућности да предвиди веће суме за радове, које би требало у току ове годиие извршити, јер би то било Не само у циљу сузбијања беспослице, него и у циљу унапређења и уређења свих крајева вароши, који су из ма којих разлога остали занемарени. Ова општинска Управа хоће да буде једнака према свима и свакоме, па ма на ком месту био, јер у случају рата не пита се ко седи у ком крлју. У свим осталим питањима Суд је констатовао да постоји сагласност гледишта општинског Одбора и Суда, и на основу тога очекује и у будуће згодну и корисну сарадњу како за саму Општину тако и за Београдско грађанство. (Говор г. Претседника пропраћен је одобравањем господе одборника). Г. Павле Кара-Радовановић изјављује да је са неколицином одборника синоћ био заузет на једном општенародном послу, који је био исто толико важан колико и синоћна седница и решавање о буџету. Због тога нису могли бити присутни гласању буџета у начелу. Да се ово отсуство не би рђаво тумачило, изјавио је у своје име и у име тих својих другова да су сагласни са примањем буџета у начелу, и да ће у току појединачне дискусије они казати своје погледе, које нису могли казати у начелној дискусији. Прочитана је Глава I буџета расхода, која обухвата Претседништво. Финасијски директор изјављује да је омашком при умножавању буџета изостало неколико друштава, којима је помоћ додел^ена и моли да се та грешка исправи и унесе у потребне позиције у буџет. Те позиције треба да гласе: Друштву Кнегиње Зорке, дин. . 5.000.Старокатотичкој цркви (Општини) дин 10.000.Српско - Јеврејском друштву „Добротвор", дин 5.000.Јеврејском друштву „Милосрђе", дин 5.000.Општински одбро примио је ове позиције. На предлог одборника г. Јована Гавриловића Одбор је усвојио да се у буџет унесе по-

моћ друштву „Привредник" у суми од 5.000 динара. На предлог одборника г. Воје Симића, Одбор је усвојио да се у буџет унесе помоћ „Јадранској Стражи" у суми од 5.000.— дин. Већином гласова усвојено је да се позиција за службена путовања смањи за динара 35.000.—, колико износе помоћи горњим друштвима, како равнотежа не би била поремећена. Већином гласова усвојен је предлог г. Јована Гавриловића, да се помоћ Народном позоришту смањи од 250.000.— на 200.000.динара. Одбијени су предлози г. Сокића да се учине уштеде на позицији за одборске дневнице, на позицији за свечаности и на позицији за службена путовања. Нису усвојени предлози г. Стојадиновића да се брише позиција за преводиоца у одељку за штампу, и г. Душманића да се за ову годину учине уштедеде код Општинске библиотеке и Музеја. Одборник г. д-р Ксенофон Шаховић поздравл^а уношење у буџет суме од 100.000.динара као помоћ Југословенском соколу и истиче велики значај соколског рада не само за телесно и душевно васпитање омладине, већ и за јачање Југословенске националне мисли у нашој земљи. Жали што су финансиске прилике такве, да Општина не може унети много већу суму као помоћ соколству. У овој скромној цифри треба гледати признање и л>убав Београдске општине према тој националној организацији, која у свакој прилици заслужује пуну потпору. Г. Павле Кара-Радовановнћ поводом субвенције културно - националним друштвима истиче да је Београд у току векова био носилац иде.ја, које су довеле до остварења наших националних идеала. Мала' је његова моћ да би остварио све оно што би желео. Није никаква срамота што Београд није онако леп и уређен као што су друге велике светске престонице, јер је он био сав заузет једним другим радом, а то је да ствара ову државу. Оно шго се раније није могло учинити, јер је било важнијега посла, радило се после рата и радиће се у будуће, јер је Београд својим националним радом успео, да постане престоница државе од 14 милиона становника. Ова Општинска управа дошла је да спасава оно што се спасти може, јер су раније Опшгинске управе својим пословањем довеле до овога очајнога стања, у коме је данас Општина. За рад ранијих управа не прима никакву одговорност, а за рад ове Општинске управе прима одговорност ,јер својим радом помаже општој ствари и врши своју дужност, ради ко.'(е је и дошла у Општину. У данашње доба када треба много памети и снаге да се очува наша држава, жали што Општина нема могућности, да нашим националним друштвима Југословенском соколуиЈадранскојстражи додели помоћ од по 2 милиона динара, ка-