Opštinske novine
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ већином после ступања на снагу Закона о помагању индустријских предузећа. Једна од најстаријих фабрика у Београду, која постоји и данас, је фабрика шподијума и туткала, чије оснивање почиње 1830 год. После тога долази парни млин, који је основан 1863 год. Од осталих индустријских предузећа од важности су ови: Текстилна индустрија: Београдска текстилна индустрија, основана 1898 године. Косте Илића — Синови — фабрика платна и фабрика штофова, основана 1906 године. „Моравија", фабрика вунених тканина, основана 1914 године. Прерада дрвета: Младен Вујовић, столарска фабрика, основана 1903 године. Стругара Прометне банке, основана 1908 г. Металургије: Гођевац и Комп., фабрика гвоздених производа, основана 1886 године. Фабрика Глише Јосиповића, израде од жице и гвожђа, основана 1903 године. Граовац и Станојевић, фабрика металног намештаја, основана 1906 године. Ливница „Балкан';, основана 1910 године. Пиваре: Парна пивара Бајлони, основана 1871 год. Парна пивара Ђорђе Вајферт, основана 1873 године. Фабрике шећера, чоколаде и њихових прерађевина: Ј. Ф. Вшетечка а. д., фабрика шпиритУса н ликера, основана 1872 год. Београдска фабрика шећера, основана 1899 године. К. М. Шонда, фабрика чоколаде, основана 1902 године. Кланична индустрија: Кланично друштво, основано 1895 године. Индустрија хартије: Милан Вапа, фабрика хартије, основана 1905 године. Xемијска индустрија: Илија Милишић, фабрика сирћетне киселине, основана 1914 године. Млинарство: Акционски парни млин, основан 1901 год.
Стр. 337 Парни млин „Захарија", браћа С. Поповић. основан 1892 (1911 реорганизован). Електрична централа, основана 1893 године. Од индустријских предузећа која су основана после 1925 године и постоје, од важности су ова: Основана: 1925 године: Инж. С. Ешкенази и Комп., фабрика вате; Срдановић и Комп., фабрика свилених тканина. 1926 године: „Слип", фабрика папирне конфекције; Светозар Влајковић, фабрика аероплана; Фархи и Комп., фабрика дечијих играчака. /927 године: „Срборит", фабрика асфалта и катранских производа. 1928 године: Фабрика трикотаже „Спорт"; Индустријско предузеће за прераду хартије „Дуфер"; Новаковић Коста, предузеће за израду филмова. „Прогрес", машинско-техничко предузеће. 1929 године: Јанковић, Васовић и Комп., текстилна предузећа; Парфимерија Андри Даж. 1930 године: Фабрика кожних рукавица Алберт Вајхсенбаум. Недељко Савић, фабрика боја, фирниза и лакова. Рајхолт, Флигер и Бекинг а. д., фабрика лакова. 1931 године: Јована Влајтића синови, фабрика парфимерије и сапуна; Парна пекара „Соко"; Београдска индустрија намештаја. 1932 године: Текстилно предузеће „Предиво"; „Фемос", фабрика хемијских производа; „Снага и светлост" а. д.; Илија Милишић, фабрика квасца, клака и угљене киселине.