Opštinske novine

Стр. 340

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Од ових статистика, осим главне о попису становништва, ретке су оне које се воде чисто статистички. Њихов циљ у главном је тај, да покажу чисто комерцијалне резултате, без обзира на социјално-економске околности, које би са њима биле у вези. Затим, те статистике не искоришћавају се никако за изучавање социјалног стања и односа у вези са општом ститистиком пописа становништва. Гране статистике могу се у главном поделити на следећи начин: 1) Статистика становништва. 2) Брачна статистика. 3) Финансијска статистика. 4) Привредна статистика. 5) Статистика непокретне имовине. 6) Станбена статистика. 7) Саобраћајна статистика. 8) Санитетска статистика. 9) Културно-социјална статистика. 10) Статистика о раду општинских предузећа. 11) Статистика јавне безбедности. 12) Метеоролошка статистика. У једном прегледу ових грана статистике ми ћемо редом овде изнети шта би требало још урадити на свакој од њих, да би се дошло до једне прецизне фотографије социјалног и економског стања Београда и односа његових друштвених група. 1. Статистика становништва Што се тиче главне статистике становништва Београда, изведене од 1929 године два пута, то јест једном специјално за Београд, а други пут приликом општег пописа становништва у целој земљи, можемо рећи да је она несумњиво добра и изведена на модерној основи, од стране општинског Статистичког одељења, под руководством стручњака, професора Универзитета г. др. Лазе Костића. Односи, ко.је опште статистике становништва приказују, су: 1) бро.ј становника уопште; 2) Однос становништва по полу; 3) Број домаћинстава; 4) Однос становништва по народности; 5) Однос становништва по вероисповести; 6) Брачно стање; 7) Односи по професијама; 8) (евентуално) Односи по годинама старости. О значају познавања тачног броја становника није потребно говорити, јер је тај значај познат још из давие историје. Однос становништва по полу значајан је, јер тај однос има удела у склапању бракова, у висини морала и у улози жене у самосталном привређивању. Број домаћинстава је значајан по. томе, што показује колико породице имају просечно чланова. Овај детаљ, упоређен са детаљом о броју брачних парова и деце показаће нам да ли постоји тенденција за што веће цепање породице, или прикупљање под

једним кровом. Даљим упоређивањем статистичких детаља можемо констатовати да ли узрок тих појава лежи у станбеном питању, или не, и шта би било потребно да се те чињенице, ако су присилне услед прилика, штетне или неугодне, поправе. Однос становништва по народности показаће иам, колико има странаца. Упоређењем са другим статистикама видећемо чиме се ти странци баве, да ли су у тим пословима потребни, или је пак њихово присуство штетно сопственим грађанима, да ли уопште економски користе или штетују извесном насељу. Према томе моћи ће да се предузму потребне мере. Однос становника по вероисповести значајан је за управе верских заједница. Брачно стање даје нам широке услове за проучавање стања брака, па према томе и породице. Колики је број нежењених мушкараца, а колики број неудатих жена, који би већ требали да имају своју породицу? Шта је томе узрок? Економски услови, или стање морала? Широко поље за социолога да, на основу цифара и статистичких упоређења, свестрано њ документовано испита факторе, који утичу на формирање и развитак данашње породице. Из тог научног испитивања законодавац ће извући основу за евентуалне потребне мере у том правцу. Однос по професијама је врло значајан. Прво, што показује које су главне и споредне друштвено-привредне групе, које састављају елеменат градског насеља. Друго, што ће у поређњу са економском статистиком показати, које су професије већ пресићене, а које нису. Из тога ће моћи и појединац да лакше одређује своје опредељење V привредном животу, и родитељи ће моћи са већом сигурношћу да упућују своју децу у ону грану радиности, која ће им бити најкориснија, а друштву најпотребнија. То ће исто послужити законодавцу, који ће сходним мерама олакшати приступ оним професијама, ко.је су још потребне, а отежати приступ професијама већ пресићеним. Но, сви ови статистички одељци пописа становништва добијау свој прави значај тек онда, када се координирају и упореде са осталим 1 статистикама, које смо раније навели, и које ћемо овде да испитамо, у односу на Београд. Што се тиче опште статистике становништва Београда, за коју смо већ казали да је неоспорно добра, треба ипак нагласити једну околност, која је доста незгодна. Приликом пописа Београд је подељен у четрнаест пописних реона, који нису имали везе са квартовском поделом. Подела статистичара била је несумњиво погоднија, јер су реони подељени тако, да претстављају у главном друштвено-економске целине становништва по груписаним насељима. Али, то ће увек много отежавати статистичке закључке, јер се по-