Opštinske novine

Стр. 342

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

нову тога пр^дузму целисходне комуналне мере. Исто тако, у вези са статистикама Народне банке о општем кретању цена намирница у земљи и у вези са општинским управама у унутрашњости, могле би се стално публиковати цене животних намирница и њихова расположива количина у местима, која могу да дођу у обзир као увозни центри Београда. Тиме би се у многоме олакшало трговцима да дођу до најјевтиније робе, са што мање посредника. За обарање цена животних намирница на нормалну меру, по испитивању горе наведених статистика, општини стоје на расположењу два сретства: I) Оснивање сопствених магацина за продају животних намирница; 2) Максимирање цена. Оснивање општинских магацина у многим великим европским градовима показало се врло корисно за нормално нивелисање цена. Нема сумње," да би се та мера и у Београду показала врло корисном. Али, с обзиром на трошкове који су за то потребни и на штедњу која се сада мора у буџету расхода завести, можда је ствар тренутно неостварљива. Тада би остала друга мера: максимирање цена. Ми сада имамо нов Закон о сузбијању скупоће, који максимира цене животних намирница на тај начин, што одређује највећу дозвољену зараду. Али, у пракси је тај Закон неприменљив, јер се не зна колика је бруто цена коштања извесног артикла. То ће моћи тек да покаже статистика, која ће утврдити горе наведене моменте, т.ј. 1) Место одакле извесна намирница долази; 2) Цену на лицу места; 3) Евентуалан потребан број посредника; 4) Превозне трошкове; 5) Висину такса; 6) Просечну висину кирија и осталих режијских трошкова. Кад би ова периодична статистика стајала меродавнима на расположењу, не би било тешко ни утврђивати периодично максималне цене животних намирница, са тачно предвиђеном законом дозвољеном зарадом. Евентуална конкуренција могла би тада да обори цене још и ниже. Ово исто вреди и за питање снабдевања Београђана огревом. Што се тиче квантитета и квалитета исхране Београђана, о томе нам само донекле да.ју податке статистике Општинске трошарине и Кланице. Прва статистика није сасвим меродавна, јер у њу улазе само оне намирнице, на које се трошарина наплаћује и наплати. Ни друга није сасвим меродавна, јер сва стока не иде на Кланицу. Ипак, са малим трудом, те би се две статистике дале употпунити и онда би имали тачну слику колико је,дан Београђанин троши просечно и каквнх животних намирница, да ли то одговара систему потребне хигијенске исхране. Ако не одговара, могли би се преко научних стручњака испитати узро-

ци и последице, па предузети мере, које су потребне и могуће. Статистика економског стања грађана, т. ј. њихових прихода по професијама, друштвеним групацијама и насељима, са социјалне је тачке врло важно. Она би нам дала слику прихода појединаца и породица, показала њихове могућности живота у односу на цене животних намирница и станова, објаснила многе немиле појаве друштвеног живота, које се врло често критикују и осуђу.ју, а не помишља се на то, да им је узрок баш у несразмери између прихода појединаца и расхода које изискују данашње цене. Та би статистика још једном помогла при фискалном оптерећивању грађана, да се ти терети што правилније распореде. Најзад, и ова би статистика доста помогла појединцима и родитељима при опредељивању професије, јер би се свакако, до крајњих могућности, избегавале економски лоше професије, а тражиле се оне рентабилније. Тако би се индиректно помогло и онима, који већ врше слабо рентабилне професије, јер би их остајало мање, па услед слетствене мање понуде те врсте рада зараде би се повећале. Стање имовине грађана у добрима непокретним и покретним је пододељак горње статистике о економском стађу грађана. Ова статистика саставила би се уз помоћ статистике Катастра и држвних, самоуправних и приватних новчаних завода. Поред тога што би показала просечно опште економско стање грађана, она би указала и на несразмере у имовном стању, те тако би могла да да законодавцу правац ка путу бољег нивелисања тог стања разним фискалним мерама. Ова статистика показала би нам једновремено и тачан број пуке сиротиње, оне без икаквог имања, без икакве могућности рада и зараде, без икаквог прихода, којој је друштвена целина, преко Општине, дужна да помогне са хумане и социјалне тачке гледишта. У вези са економским стањем је и статистика о задужењу грађана, која би се израдила опет у вези са државним, општинским и приватним новчаним заводима. Данас врло често чујемо од појединих друштвених класа узвик: „Ми смо презадужени!" И, због узвика дотичне класе, ма да не спадају у ред економски најслабијих, траже помоћ, директну или индиректну, на рачун општих сретстава. Да ли тај узвик одговара стварности? Да ли је заиста потребна помоћ из општих сретстава, да би се, користећи, њима, користило и целој заједници? Или су то случајеви који погађају само појединце, и који би једини од опште помоћи извукли корист, а целина штету? На то све могла би да нам да одговор статистика о задужењу грађана. 5. Статистика непокретне имовине Статистику непокретне имовине уопште води Катастар. Она се код нас добро води и сва обавештења по том питању могу се до-