Opštinske novine

Стр. 394

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

кг/см 2 , па извесно много пута не достиже ни ту величину.*) Осем тога за ломљен камен, прекривен другим материјалом и заштићен од непосредног притиска или удара, као да нису ни потребне оне максималне границе, приличне дабогме \само обрађеном камену, који се излаже иритиску и удару непосредно и под другим приликама. Много пута се може опазити да дијаклазе, невидљиви ласови, који при притиску на велике комаде стене снижавају њен отпор и при експерименту приказују је као стену нижег квалитета, не играју готово никакву улогу у ситнијем комађу, код туцаника или ситнијег ломљеног камена, просто зато што их у маломе нема. И онда подаци, па и закључци, о већим блоко^има, већим комадима итд. не морају вреде,« и за мале масе. Па онда није индиферентно ни то, у ком се правцу врши .притисак на стену. Тај факат има значаја нарочито код :седиментарних стена, али није без вредности ни код еруптивних. Скрупулозно испитивање увек и даје податке како за раван седиментације тако и за правац, нормалан на њу. Свакако, баш за те случајеве много и значи проматрање на терену; тек се тим проматрањем даје поуздана основа за ово, лабораторијско. Није много друкчији случај ни с абањем. Без сумње, ова се о(собина сазнаје и другим методама, н.пр. испитивањем помоћу пешчаног млаза, па идругим. У Америци је н.пр., како то налазимо у неких аутора, за одређивање овог податка много у употреби метода трења извесне површине стене помоћу ситног песка, при чему се много полаже на то да се једном особитом направом одмах удаље не само зрнца песка, која су своје глачарско дејство свршила, већ и трошке материјала, који, помешан с песком, смета равномерном абању. Хоће/се на име, да експерименат буде што више истоветан с оним, што бива на улици.**) Свакако, ма која метода била употребљена, подаци о овој особини од највеће су важности и норма од 10 Баушингерових јединица не мора бити особито висока за случајеве, кад је стена изложена непосредном абању. Невоља је у томе, што често ову особину ;стене мењају и погоршавају и друге, н. пр. лака ломљивост, кртост њених састојака итд. Отуда је, н. пр. употреба кварцита, па и других стена с много кварца, врло ограничена, иако је иначе овај

*) Тако н. пр. по саопштеним нам калкулацијама општинског инжињера г. Н. Мандукића, тежина терета од 10.000 кгр. на једном точку камиона износи 2500 кгр. Површина точка, која саопштава тај притисак калдрми, просечно не прелази 80 см 2 , при чему је фактички притисак на 1 см 2 31 кгр., а удар 17X31=527 кг/см 2 . — Ни ваљак не чини једним точком удар и притисак на подлогу на већој површини од 50—60 см 2 , према чему би и његова тежина од 10 тона саопштавала на сваком точку удар и притисак само од 850—1020 кг/см 2 . 2 ) В. у Каг1 \Уе188, Тесћтк с1ег б1ет§-е\утпип§ и. б^еЈпуегагђеИипе'. ВегНп. 1915. р. 522.

минерал по себи с велике тврдине врло отпоран на лизање или глачање. Кварц је крт, ситни се и без глачања, па у тој особини и лежи узрок његовој неподобности за извесне макадаме, за посипање итд., иако експериментални подаци о абању његових стена то не искључују. Између осталих лабораторијских података, који би у свези с овим а за прилике укојима и београдска општина употребљава камен, били од значаја, потребно је да овде истакнемо нарочито још и значај података о храпавости стена. На ову особину треба нам овде указати стога, што она досад није у општинјским пословима наше престонице играла никакву улогу. Дабогме да се овде не мисли на храпавост, која се добија вештачки, зупчањем („штоковањем") стене помоћу чекића итд. За модерну калдрму, нарочито кад је она од крупнијих призматичних комада, вештачки изведена погодна храпавост горњих површина врло је цењена ствар, нарочито за веће успоне и извесне климатске прилике. Њу би требало без сумње и у нас више фаворизовати. Међутим нас се овде тиче природна храпавост стене, условљена природом састојака стене и видна већ и при абању, а нарочито при цепању или ломљењу њеном. Неке од њих чак и име од њех имају (трахит). И за ствар има значаја баш ова појава. Она се, као и порознојст, појављује и сама по себи на преломним површинама и неке особине, као лепљивост итд., стоје у врло тесној вези с њом. Ова храпавост зависи много и од величине зрна; стога је обично и претежнија па и развијенија код седиментарних стена него и код еруптивних. Стене с глатким преломом готово и немају ове особине; то је случај увек, кад су у стени пресудни састојци са савршеном цепљивошћу или у табличастим кристалима. Извесни аутори огледали су и ову особину прецизовати експериментално и претставити је цифреним подацима; они међутим само утврђују факат да стене с високом чврстином и малим абањем махом не морају пристајати и за потребе катранисања или каквог другог слепљивања њихових трошака, комада итд. У нас се то потврдило и иначе већ у неколико махова, н. пр. при асфалтовању кварцитног туцаника у Раковици, а и на другим местима.* У толико је ма-' ње оправдано што се то покаткад у пројектима или иначе превиђа. Круну лабораторијских података чини свакако поред већ помињаних података о запреминској, односно специфичној тежини, хигроскопности, издржљивости на мразу и тд., — о њима, као о познатим стварима и не говоримо овде — још и дубља петрографскомикроскопска анализа. Она је у многом погледу и за технолога и за градског саобраћајног инжињера важнија него и хемијска. Тек поларизациони микроскоп открива посматрачу праву природу стене у питању, ка-