Opštinske novine

Стр. 404

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

ално на 5.69%. Број спратова на једну кућу смањује се просечно на 1.99. Број приземних зграда повећава се на 47%. Број једноспратних зграда такође се незнатно повећава на 24.1%. Али се број вишеспратних зграда смањује на 28.9%. Број зграда са једним станом постиже малу цифру од 28.3%, што значи да је све већа тенденција зидања за ренту. Величина станова смањује се на 2.66 соба (поред споредних просторија) на један стан, али зато број станова на једну нову зграду постиже у тој години рекордну цифру од 4.03. Хигијенски услови се погоршавају и купатило добија тек мања половина станова, тј. 48.3%, а клозета на сто станова долази 125.32. Цене се увек одржавају врло високо и једна зграда стаје просечно 1,066.131 динар, а једна соба (са узгредним просторијама) 93.666 дин.

Модерна палата на углу Француске и Браће Југовића улице

Година 1925 спада такође у период попуштања. Врло је слична по својим грађевинским карактеристикама са претходном годином. Само се знатно повећава број нових зграда са једним станом, на 37%, број станова на једну зграду смањује се на 2.76; број соба на један стан повећава се на 3.04. Цена једне зграде нагло опада на просечно 677.347, али се цена једне собе (са узгредним просторијама) још држи на висини од 80.724 динара. Период највеће грађевинске активности Године 1926 улазимо у период највеће грађевинске активности, која траје до конца 1928, а кулминира 1927 године. Зато ћемо ту, 1927 годину, узети као основицу, јер су 1926 и 1928 по карактеристикама њој сасвим сличне. Година 1927 носи рекорд по највећем броју нових зграда, са 13.21 % од целокупног броја после рата изграђених зграда. По својој висини зграде су готово равномерно распоређене и подељене у три трећине: приземних 36.5%, једноспратних 36.2%, више-

спратних 27.3%. Просечно, свака кућа имала је 2.02 спрата са 3.16 станова. Са једним станом подигнуто је свега 20.5% зграда, а то је после рата најмањи број, што значи да су у овом периоду највеће грађевинске активности куће подизане готово махом за ренту. Станови су још увек велики, и на сваки пада просечно 2.77 соба, поред споредних просторија. У хигијенском погледу, што се тиче ку^ патила, стање је доста добро, јер на сто станова долази 64 купатила. Али, што се тиче клозета, на сто станова не долази ни свих сто. Просечна цена једне зграде је доста повољна и износи свега 482.811 динара, а једне. собе (са узгредним просторијама) 55.033 дин. Период несигурности Период несигурности настаје 1929 године, тј. почетком потенциране привредне депресије, кад је настало јако колебање у целокупном привредном животу. Грађевинска делатност је тада нагло опала и године 1929 подигнуто је свега 6.53% нових зграда. Нагло је порастао број приземних зграда на 41.5%, број једноспратних зграда се отприлике задржао на ранијој висини са 31.8%, док је број вишеспратних опао на 26.7%. Просечна висина једне куће била је 2.08 спратова. Број кућа са једним станом порастао је на 37.4%, што значи да су се мање правиле спекулације са кућевласничком рентом. Величина станова се мало смањила, на 2,57 соба, поред споредних просторија, на један стан. У хигијенском погледу доста добро: на сто станова 60.6 купатила и 130.56 клозета. Просечна цена једне зграде била је 483.66 4 дин., а једне собе (са узгредним просторијама) 57.789 динара. Година 1930 је још у периоду несигурности и њене карактеристике су потпуно сличне претходној години. Период нове грађевинске акције Године 1931 улазимо у период нове грађевинске акције. Капитали, с јдне стране због слабог рентабилитета у свима привредним пословима, налазе ипак најсигурнији рентабилитет у кућевласничкој ренти; с друге стране већ нагомилани капитали у рукама појединаца подизали су лепе и луксузне куће за лично становање и уживање. Године 1932 имамо продужење нове грађевинске акције и њу узимамо као најкарактеристичнију за овај период. Нових кућа подигнуто је 12.50%, дакле незнатно мање него ли у кулминацији највеће грађевинске активности 1927 године (13.21%). Број приземних зграда повећава се на свих 43.7 % (куће у главном за становање самих сопственика и за уживање). Број једноспратних кућа износи 30%, а вишеспратних пада на 26.3%. Про-