Opštinske novine

Стр. 424

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

довима омогући законско право вршења свег социјалног осигурања за своје раднике. Пошто су исцрпљене све тачке текућих послова, прешло се на главне тачке дневног реда овог заседања: расправа по примедбама Савеза Општинских штедионица на пројекат Закона о Општинским штедионицама, кога је израдио Министар трговине и индустрије; утврђивање радног програма Савеза градова и питање око претстојећег конгреса Савеза градова. Најдужа вишечасовна расправа трајала је по питању радног програма Савеза градова. Отправник послова Савеза Традова у Београду, г. Видаковић, поднео је уз извештај и свој предлог тога радног програма Савеза, односно пројекат уредбе о формирању једног специјалног радног урбанистичко-социјалног биро-а Савеза градова. После образложења, кога је дао предлагач г. Видаковић, прешло се на начелну дискусију, коју је отворио једним документованим пледоајеом делегат Београда потпретседник г. Богдановић, изразито анализирајући значај социјално-комуналне политике наших градова, чије се научно испитивање и формулисање може најсигурније поставити само кроз један савезни биро за урбанизам и једну институцију за социјално-комуналну политику. После дуге и принципијелне дискусије, у којој су претставници Београда, Љубљане, Крагујевца и др. градова одали пуно признање предложеном пројекту и пледирали за усвајање истог без икаквих измена, прешло се на гласање. Предложени пројекти једногласно су примљени у начелу с тим да се у детаљима расправе на скупштини Савеза градова у Новом Саду. Тога ради прихваћени пројекти умножиће се и послати свима градовима на претходну студију. Пословне канцеларије Савеза градова у Београду постоје стварно већ од 1930 године. Оне су за ово време својим радом и многобројним акцијама, како практичним тако и иницијативним и теоријским, довољно оправдале своју егзистенцију. Овај пројект Уредбе имао би само да и формално дефинише и потврди постојање ових наших делатности и још више да санкционира и разради поједине секције Социјалног бироа, чијем је оснивању приступљено пре годину и више дана у Београду а по инструкцијама Претседништва Савеза градова. Овакви социјални и урбанистички бирои или социјални институти постоје свуда у културном свету. Негде су везани уз Савез градова што је најцелисходније; негде уз сарадњу универзитета као самосталне институције, а негде опет уз Министарство социјалне

политике. Ту се још може говорити о неким разликама између њих, али оно што је код свих ових социјалних и урбанистичких бироа заједничко, то је колосалан животни ефекат који су они чинили и чине у јавној делагности и развоју градова. Узмимо само примера ради, берлински урбанистичко-социјални институт. Он има невероватно богат и сређен материјал о свима социјално-комуналним детаљима не само Берлина и немачких градова него и свих главнијих европских градова. О нама се и нашем социјално-комуналном раду уопште у културним круговима Европе мало зна; а и што се зна — зна се погрешно и већином тенденциозно! Али изнад свих разлога најбитнији и најглавнији разлог за постојање овог Урбанистичко-социјалног бироа у томе је што ће он прикупити и средити сав материјал који је разбацан ту и тамо и без икакве животне везе, и на основи тог материјала не само помоћи да се поставе тачне експериментално проверене културно-социјалне теорије или већ постављене да се животом потврде, него да се и идејама, за које се са толико пожртвовања бори Савез градова на најубедљивији начин осигура пуна заслужена победа. У идућем броју „Београдских општинских новина" објавићемо један чланак специјално посвећен овој врло значајној институцији Савеза градова, чија је мисија у будућем разво ју комуналне и социјалне политике наших градова од неоцењиве вредности. Исто тако било је дискусије и по Закону о градовима, који ће се у најскоријем времену донети. Констатована је једнодушност југословенских градова по свима правним и политичким принципима организације наше будуће градске самоуправе. У томе духу Савез градова већ је раније поднео Краљевској влади своја формулисана и прецизно израђена начела на којима би требало да се изгради јединствени Закон о градовима за целу Краљевину, како би тај Закон могао потпуно одговарати потребама данашњег врло компликованог комуналног живота и савременим схватањима напредне комуналне политике. Како је било више позива за одржавање конгреса градова у 1934 години, то је одлучено да се прихвате позиви Крагујевца и Цетиња. Конгрес у 1934 години вероватно ће се одржати у Крагујевцу, који ће те године завршити и свој велики водовод од преко 50,000.000 динара, а прво радно заседање пословног одбора Савеза одржаће се на Цетињу. Овогодишњи конгрес градова одржаће се у другој половини септембра тек. године у Новом Саду.