Opštinske novine

Стр. 430

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Прослава Видовдана у Београду

Окићен заставама, Београд је дочекао и ове године велики државни празник Видовдан. Прослављајући тај празник, Београд је једновремено одао пошту жртвама палим за остварење данашње велике и моћне Југославије. Њ. В. Кнез Павле присуствовао је архијерејској служби у Саборној цркви. У Саборној цркви У Саборној цркви чинодејствовао је викарни епископ г. др. Викентије Вујић, уз асистенцију 12 свештеника и два ђакона. После архијерејске службе, у 11 часова пре подне, отпочео је помен јунацима палим у рату за Ослобођење и Уједињење. Највиши претставници државних власти присуствовали су овом помену. С једне и с друге стране Престола Њ. В. Краља били су: Претседник Краљевске Владе г. др. Милан Сршкић, претседник Народне скупштине г. др. Коста Кумануди, Министар спољних послова г. Богољуб Јевтић, Министар војске и морнарице г. Дагомир Стојановић, армиски ћенерал, Министар граћевина г. др. Стјепан Сркуљ, Претседник Општине града Београда г. Милутин Петровић и потпретседник г. Витор Крстић, командант Београда, арм. генерал г. Воја Томић, претседник Касационог суда г. др. Душан Суботић, претседник Српске Краљевске академије наука г. др. Богдан Гавриловић. помоћници Министра спољних послова г.г. Пурић и Јуришић, начелник Главног генералштаба арм. генерал г. Милан Миловановић, помоћник команданта Краљеве гарде, генерал г. Љуба Максимовић генерали г.г. Ратко Ракетић, Костић, Илић, Брашић и Живковић. Мало после у 11 часова, поздрављен срдачно, ушао је у Саборну цркву Њ. В. Кнез Павле, у пратњи ађутанта потпуковника г. Мушицког. Њ. В. Кнез био је у униформи коњичког мајора Краљеве гарде. На завршетку помена одржао је епископ г. др. Викентије Вујић говор, истичући значај Видовданске прославе и херојске жртве нашега народа. После тога Њ. В. Кнез Павле изашао је из цркве, испраћен одушевљеним узвицима. На београдском Универзитету На београдском Универзитету, у аули искићеној палминим гранчицама, одржан је први пут помен студентима изгинулим у рату за Уједињење. Помен је отпочео у 9 часова пре подне. Чинодејствовао је београдски прота г. Божић, декан Теолошког факултета г. Лазар Мирковић, продекан г. Димцтрије Стевано-

вић и професори г.г. Стеван Димитријевић, Радивоје Јосић и Танасије Поповић. На јектенија одговарао је хор академског певачког друштва „Обилић" и хор студената теологије. Присуствовао је изасланик Њ. В. Краља генерал г. Никола Христић, изасланик Министра просвете, г. Вељко Петровић, ректор Универзитета г. Влада Петковић, декани свих факултета, велики број универзитетских професора, студената и породица изгинулих студената. После помена декан Филозофског факултета г. др. Веселин Чајкановић, одржао је говор, у коме је између осталога рекао: — Ректор и Сенат Београдског универзитета донели су одлуку да о Видовдану Универзитет учини помен студентима погинулим у ратовима за ослобођење и уједињење 1912 до 1918 године. И ако нас од завршетка рата одваја доста дуги низ година ипак ова комеморација није само једна школска свечаност или каква патриотска манифестација и ништа више, него је то дан бола, један симбол, јер су изгинули студенти не само народни јунаци, учесници у једном великом догађа.ју који већ припада историји, него и наши савременици, наши добри и драги ученици, пријатељи, синови и браћа, и жалост за њима, и ако можда није акутна, ипак за то није мање искрена и велика. Листа погинулих студената, која је на жалост толико дугачка да се не може.обухватити једним погледом, и да није могла стати на једну плочу па чак ни на цео један зид жив је и сасвим јасан доказ како је свирепо велика жртва коју је за победу српског оружја, и славу и величину целог народа, принео, заједно са целим народом, и наш Универзитет. Има народа којима се не може оспорити први и највећи идеал жарко родољубље, родољубље које има верност религије, али који војнички не значи много и који за држање пред непријатељем, не могу послужити за пример. Има народа који су и родољуби и јунаци, али, не могу да на страшном месту дуго постоје, да истрају. Наши млади јунаци, као уосталом и сви наши војници, били су и храбри и издржљиви. Сасвим млади, тек што су изашли из касарне, са скраћеном обуком, били су они ниже старешине и командовали су најмањим јединицама. И због тога су њихови борбени задатци по своме обиму и циљу мали и ограничени, били у ствари међу најтежима. Најкрвавије борбе које се дјау замислити то су борбе између патрола, и борбе које прихватају истакнута стражарећа одељења и мртве