Opštinske novine

Стр. 544

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА ГРАДА ПРАГА — „1-а ргеуоуапсе боиа1е е* Г'а88181апсе риђНчие Је 1а уШе с!е Рга^ие. Издање Мшее 8јсја1. Рагјз. 1933 г. Добили смо од Социјалног музеја Париза ову интересантну књигу, у којој је објављена ванредно успела конференција, коју је у току месеца маја т. год. одржао у Париском социјалном музеју г. Др. Петар Зенкл, један од најјачих ауторитета за социјалну и комуналну политику братског чехословачког народа. Др. Петар Зенкл је познат у целом културном свету; његов научнички глас давно је прешао етнографске границе његове отаџбине. У овој студији, која је првобитно била предавање пред скупом париских интелектуалаца и нотабилитета за социјалну и комуналну политику, Др. Зенкл је дао једну сплендидну експликацију целокупне социјално-комуналне политике града Прага. Са нарочитим задовољством да се задржимо нл Масариковим домовима (Роуегз Мазагукј, једном низу колосалних социјалних установа града Прага, подигнутих за смештај свих важнијих институција из социјалне акције прашке муниципије. „Београдске општинске новине" већ су опшириије писале о овим јединственим социјалним колонијама, у којима су смештени, између осталих, хумани домови за изнемоглу старост и духовно и физички заосталу младост, институције за невољнике свих врста, установе за заштиту деце, омладине, школске и ваншколске и. т. д. Ту су смештене и огромне комуналне кујне, које дневно дају око 150.000 оброка, и могу да хране 3—5000 ђака и т. д. Масариковп домови чмтавим иизом реформи и нових установа решили су дечји проблем на начин, који је чак и теоретичарима романтичарски расположеним изгледао као тешко достижан сан. Ниједва градска општина Европе и Америке није тако обилато, на једној широкој линији, извела организацију социјалног старања као прашка. То служи свима нама Словенима на понос. Те Масарикове домове подигао је, уједно и организовао лично иисац ове књиге г. Др. Зенкл, који је и вођа, претседник Чехословачког комуналног одбора за социјално старање. Зато су његове детаљне експликације у овој књизи од прворазредног интереса и значаја.

Ми најтоплије препоручујемо овај савремени социолошки прилог свима следбеницима праве социјалне науке и комуналне политике и свима пријатељима Чехословачког народа, јер ће се у њему наћи пуно бисерних истина о могућноспи правичне акције социјалног старања у савременој комуналној заједници. Сл. Ж. В.

ЖИВОТ СЛЕПИХ Вељко Рамадановић, директор Дома слепих у Земуну. 1933 год. — издање штампарије Дома слепих Краља Алексаидра I. — Добили смо на приказ ову занимљиву, врло информ,ативну и корисну књигу нашег хуманистичког ветерана г. Вељка Рамадановића. Задржавајући пр.аво да у једном од идућих бројева изнесемо у детаљима целокупан социјално-хуманитарни рад ове јединствено уређене хуманитарне установе на проширеном подручју града Београда, сад ћемо проговорити само неколико речи о овој новој књизи г. Рамадановића. После одличних дела о Лаури Бригман и Д-р Хелени Келер, издатих у нашој педагошкој библиотеци „Нов.а светлост", управник и оснивач Дома слепих Краља Алексаондра (I у Земуну г. Вељко Рамздановић (чије је име тесно везано са историјом свих наших хуманитарних покрета и установа) у овоме своме најновијем делу описао је дет.аљно, сугестивно и пластично рад и живот слепих у Дому слепих у периоду од 1917—1933 године. Поучна је за практичне комуналне раднике једна велика истина, који нам открива ов.а информативна књига 1Г. Рам.адановића: Да чак и хумане установе могу да стварају и привређују, а не само да троше на своју егзистенцију. Па кад је то вредни и неуморни г. Рамадановић успео да учини еа установом н.ајужаснијих очајника — слепих — шта се све корисно и продуктивно може учинити са другим сижеима хумане акције, који су здрави и способни за рад (н. пр. посрнуле девојке, физични способним члановима разних азила, сиротишта, итд.). Најтоплије препоручујемо комуналним радницима, хуманим друштвима и свима пријатељима филантропске акције ову топлу књигу, отшнуту са срца и душе једног старог поборника социјалне правде.

Власник: Општина Београдска. — Уредник: Слободан Видаковнћ, референт за штампу ОГБ. Престолонаследника Петра 103 Државна штампарија Краљевине Југославпје. — Београд