Opštinske novine

Стр. 470

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

жаЈ стана и друге елементе коЈе утичу на прометну вредност ј 'едног стана, не би био посао лако изводљив. Да би и сваку другу акцију, а нарочито задружну, за подизање малих, здравих и удобних станова требало потпомагати ван сваке је сумње. Београд је, на жалост, имао са грађењем Чиновничке колоније на Вождовцу једаН рђав пример таквог колективног грађења (несвршене или рђаво урађене зграде, збрка у финансирању, стечај предузимача, некалдрмисане улице ,итд.). Но колико год су за жаљење сами задо^гари који су рђаво прошли са својим зградама, још је много више за жаљење то, што је због тог једног рђавог случаја, због рђаве оранизације посла, једна добра и здрава ствар која ,/е у целом културном свету прихваћена оберучке као најповољније решење станбеног питања и стицања свог дома, — у очима великог дела Београђана потпуно дискредитована. Најзад, ни сама колонија, ни по решењима поЈ - единих типова зграда, ни по своме спољашњем изгледу, не може привући ни загрејати појединца за задружно грађење. На против. Једном речи, Вождовачка колонија би се могла назвати потпуним неуспехом идеје о савременом задружном грађењу у БеоградуИ баш стога што се данас после случаја са Вождовачком колонијом створило код свих Београђана врло неповољно мишљење о задружном грађењу, било би потребно једном добро огранизованом и савесном акцијом за задружно грађење доказати београдским грађанима да се заиста може доћи до свог дома, удобног и солидно грађеног, за много мање суме него што су их задругари на Вождовцу морали плаћати. Шта ј 'е мали, ј *евтин стан и до које висине би смела ићи закупнина таквог стана? Ми смо у почетку навели две дефиниције: нашег Грађевинског закона и објашњење ко.је важи за Немачку. Међутим, када је приређивана интернационална изложба са темом: „Стан за минимум егзистенције" 2 ), излагачима са свих страна света стављена је као кра јња граница за решење основа површина од 70 м 2 . Да би се добила ј *аснија претства о томе: шта значи 60 кв. м. или 70 кв. м. површине стана, навешћемо овде два примера са изложбе о кој'ој' је била реч. Тако ј 'е Берлин изложио основу стана коЈ'а је имала ове просторе: Улаз и комуникациони простор м 2 5,3 родитељска спаваћа соба м 2 15.3 дечја спаваћа соба (2 детета) м 2 10,1 дневна соба и трпезарија м 2 17,5 купатило и клозет (између спаваћих соба родитеља и деце) м 2 3,6 кухиња са уграђеним прибором м 2 6,6 Свега м 58,40

2 ) О томе наш чланак у Београдским „Општ. новинама" од 5-У-1930

Дакле на непуних 60 кв. метара један простран хигијенски стан од три собе. Један пештански прој'екат остварује на површини од 70 кв. м. веома добро организован стан са 4 спаваће собе за по 2 особе, између две собе по једно купатило, свака соба са по два уграђена ормана, и само један велики заједнички простор за преко дан, из кога су приступачне спаваће собе. Површине одељења су ове: 4 спаваће собе по 9 м 2 м 2 36,0 2 купатила по 1,7 м 2 м 2 3,4 дневни простор м 2 22,0 кухиња м 2 6,0 клозет и улаз по 1 м 2 м 2 2,0 Свега м 2 69,4 Како се у овом примеру ради већ о стану за 8 особа, са пространим дневним простором од 22 кв. м. ми смо мишљења да и за наше прилике површина малог стана не би смела ићи преко 70 кв. м. што би се имало узети као максимум, док би се 60 кв. м. имало сматрати као нормална мера, која би потпуно задовољавала потоебе највећег дела породица од 4 до 5 чланова. Довде је величина стана посматрана само као функција потреба ј 'едне породице од 4—5 чланова. Међутим, ако се грађење станова посматра са гледишта које се у данашње време може као најповољније: да се земљиште добије бесплатно (од општине или државе), и да зкупнина не доноси никакав профит сопственику (општини, држави или задрузи) него да буде само онолика колико ј 'е потребно за 50-годишњу амортизацију уложеног капитала, са умереном каматом, —• и када узмемо тај оптимални економски случај долазимо до ових резултата. Закупнина за стан не би смела да прелази висину недељне зараде (или четвртину месечне плате) по познатом и примљеном правилу које су поставили економски стручњаци. Када је реч о становима за минимум егзистенције у Београду, мисли се на оно становништво коЈ*е живи, било од наднице, било ол месечне плате, са месечним приходима од 800 до 1200 динара. Узмимо као средину 1000 динара. То значи да би закупнина стана за такву породицу имала да буде око 250 динара месечно или 3000 динара годишње. Са том сумом могао би се отплаћивати капитал од нешто преко 30.000 динара, под условима под којима да|е зајмове Државна хипотекарна банка (9%). Ако узмемо да би се при грађењу у већој количини типизованих и нормализованих станова могла спроводити уштеда на више страна: непосредна набавка матеоијала на велико са ослобођењем од свих дажбина, рационализациЈ*а и поЈ *евтињење извесних грађевинских радова путем типизовања и нормирања поЈ 'единих делова, наЈ'зад економским решењима основа и рационалним начином кон-