Opštinske novine

4*

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 471

струкција, — ако узмемо да би се на тај начин могла цена грађења по кв. м. корисне површине нормално опремљеног стана извести са 600 динара, то би значило да би се за 30.000 динара могао извести стан од 50 кв. м. површине. А то би, даље, значило да би се за 250 динара месечне закупнине (или у ствари отплата) могао имати стан од 50 кв. метара корисног простора (немачки минимум 48 кв. м.). Јасно је да би цео овај прорачун, изведен на низу претпоставака, имао у конкретном случају да претопи извесне измене у цифрама ,негде на плус, негде на минус, али би се најзад, у крајњем резултату, добиле цифре које не би много отступале од ових које смо горе означили. О томе, да стан не утиче само на телесно здравље човеково него да у највећој мери утиче на душевни живот човека, а нарочито детета, у последње време много се говорило, па се с правом сме очекивати да ће са правилним решењем станбеног питања психологија читавог друштва бити постављена на здраво тле. Није потребно тражити по књижевности Раскољникова, који убија поред осталог, и стога што је проводио дане у „соби која је личила на кутију", јер и данашња скандалозна кроника вуче добрим делом своје порекло из прљавих, тескобних и мрачних станова, који се састоје из једне једине собе, у којима се живот сам по себи претвара у криминал и разврат. И као што тешка атмосфера таквог стана —- јазбине нагони људе да беже од куће и од породице, тако исто простран и удобан стан, који омогућава културан живот у правом смислу (сунчане, зрачне просторије, купатило, терасе за сунчање и одмор, посебне спаваће собе, соба за заједнички боравак, соба за рад, врт поред куће) ■— сам по себи значи дизање културног нивоа становника, ведрију психологију појединаца и јачање породичног живота. Ово није никакво враћање романтизму „домаћег огњишта" него су то биолошки и психолошки оправдана факта, која је једна велика већина могла и на себи искусити. Када је фабрикант сапуна 1>еуег 1887 у близини Ливерпула саградио насеобину Рог!; бипН^М, која је по својим хигијенским условима и социјалним установама стекла светски глас и тиме створио своме особљу најбоље услове живота, њега су почели називати филантропом, племенитим човеком. 1^еуег је преко јавности одбио да прими назив филантропа и врло је просто објаснио свету да је стварање добрих животних услова за своје раднике у интересу самог предузећа и да се уложени капитал у грађење насеобине повећаном радном способношћу богато исплаћује. 3 )

3 ) КатрНтеуег, Бје Оаг1епз1;ас1(;ђе\^е§:ип§', 1913, 81Г. 11.

Да постоји несразмера између висине кирија и зараде не само економски слабих, него и највећег дела тзв. средњег сталежа, несумњиво ће се утврдити путем анкете коју ће извршити Одељење за штампу и пропаганду Општине града Београда уз помоћ Јавне хигијене и Радничке коморе. Резултат те анкете (ако она буде улазила у тај детаљ) показаће да је обична појава да се за стан даје око половину укупних прихода. На веома сложено питање: да ли је за изградњу малих станова бољи систем гарденситиа или вишеспратних зграда у блоковима по типу бечких радничких станова, био би овај одговор: Поред основних хигијенских захтева које треба сваки стан да задовољава (здрава околина, чист ваздух, могућност непосредног осунчавања, пијаћа вода, канализација, итд.) — стан по својој унутрашњој организацији треба да задовољава што потпуније потребе савременог културног човека. Но у исто време захтева се да трошкови око изградње једног стана буду сведени на најмању могућу меру. Најзад, када је у питању грађење станова у маси, намењених за радништво и становништво које је приморано на свакодневни одлазак на посао и долазак са посла, од велике је важности избор места на коме ће се ти станови градити. Према томе, да би се питање могло правилно решавати потребно је водити рачуна о овим условима: а) што боље здравствене мере, б) што боља унутрашња организација стана, в) што мањи трошкови око изградње станова, г) што мањи трошкови око извршења јавних радова у вези са тим становима, д) што краће везе са пословним или индустриским деловима града. И када се тај проблем овако систематски рашчлани, онда се тек види да при решавању тог проблема не могу долазити у обзир никаква лична схватања и гледишта, још мање каква сентиментална разлагања. Место свих лепих речи и празних фраза, питање о избору система грађења има да се решава на основи горњих пет услова, простим упоређењем. Неоспорно је да систем „градова у зеленилу" потпуно задовољава хигијенске, породичне и психолошке захтеве, али посматран са економског и саобраћајног становишта такав начин не задовољава, бар не задовољава за велики део економски слабог становништва. Грађење поЈединачних ниских зграда за једну породицу у односу према грађењу вишеспратних зграда скупље је. Поред тога такав начин грађења захтева сразмерно велика градилишта, велику дужину фронтова, што има за последицу малу густину насељености. А то даље значи да су земљиште, саобраћајне