Opštinske novine

Д-р Радмило Белић

Основи општинске организациЈе по новом закону о општинама (Наставак)

Општински службеници Регулисање положаја општинских службеника може се извршити у главном на два начина: путем законодавне и путем ло.калне реглементације. Законодавном реглементаци" јом утврђују се главне линије статута општинских службеника у оквиру којих свака општина према својим приликама доноси посебне норме; док се по систему локалне реглементације пропушта самоуправним телима да сами путем уредаба регулишу положај самоуправних службеника. По првом систему законодавац сам, на пример, прописује минималне квалификације за главно службеничко место, стечена права службеника (сталност), минималне принадлежности, право пензије, а остала питања пропушта општинама да их свака по свом нахођењу и могућности реши. По другом пак систему сва питања у вези са положајем општинских службеника предмет су самоуправне власти, општинских или департманских уредаба. Нови закон о општинама усвојио је овај други систем — систем локалне реглементације. Но ипак законодавац је издвојио извесна питања из делокруга локалне реглементације, налазећи свакако да та питања задиру у опште интересе и да као таква морају бар у неколико, у главним линијама, бити предмет пажње законодавца. И тако је законодавац доносећи Закон о општинама нашао за потребно да истакне ова три важна питања у односу на положај општинских службеника: питање дисциилинских судова за општинске службенике, питање образовања пензионог фонда за општинске службенике и питање установљења специалних течајева за усавршавање и обоазовање општинских службеника. По питању дисциплинских. судова закоиодавац је установио обавезност двостепености и надлежности: у првом степену суди општински дисциплински суд при среском начелству, а у другом степену општииски дисциплински суд при Банској управи. Што се тиче дисциплинске одоговорности и састава и поступка код дисциплинских судова, то је ставио у делокруг локалне реглементације

т.ј. то су питања која има Банско веће да реши путем уредбе. По питању образовања пензионог фонда за општинске службенике законодавац је прописао обавезност установљења таквих фондова код Банске управе, обавезност уплаћивања одређених приноса и доприноса и обавезност установљења пензија за главна службеничка места. Приносе плаћа општина а доприносе бановина. Принос је двојаке природе: један се уплаћује према потреби, а други једном за свагда. Принос који се уноси једном за свагда у фонд плаћа се за свако место везано за право на пензију и његова се величина одређује према величини принадлежности везаних за то место. Колико ће биги таквих места то одређује бановинско веће путем уредбе. Када се уредбом установи која су главна службеничка места у појединим општинама, онда је свака општина дужна да унесе у пензиони фонд једном за свагда једну суму новца у величини принадлежности везаних за та главна места, и збир тих сума има да служи као почетни капитал пензионог фонда. Службеници који по уредби буду имали права на пензију дужни су после улагати у фонд известан процент својих месечних принадлежности. Поред суме које су општине дужне на име почетног капитала да уплате једном за свагда, и процентуалне квоте која се плаћа месечно, у фонд се уносе и све новчане казне изречене по кривицама општинских службеника као и одређена сума ко.ју је бановина дужна сваке године да уплаћује на име свога доприноса. Закон дозвољава у циљу јачања фонда, установљење пензионог фонда заједничког за више бановина. Закон' предвиђа исто тако и обавезност представљања општинских службеника у управи фонда. Овде заслужује нарочиту пажњу питање права на пензију. Који ће општински службеници имати права на пензиЈу и који је надлежан о томе да одлучује? Ми смо у једном чланку изишлом у „Београдским општинским новинама" том питању посветили нарочиту пажњу, сматрајући да је оно „бити или не бити" за општинске службенике. С обзиром