Opštinske novine

3

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 567

ва, или бар за привремену заштиту од таквих отрова. Стога се можемо упознати само са бојним отровима, који су били употребљени у прошлом рату. Нови, будући, бојни отрови разликоваће се од прошлих, али организација одбране бпће пстоветна. И раније је била, и у будуће ће бити, тежња сваког појединца да се заштити само у првим часовима од дејства отрова па да се што пре напусти затрована просторија. Маске каве су употребљаване у пошлом рату, са незнатним усавршавањем, употребиће се и при будућој одбрани бар толико да послуже колико би се умањило дејство отрова до прве прихватне станице за стручну лекарску помоћ. Сваком нападу мора да постоји циљ. Напад на Београд, на грађанско становништво, имао би за циљ застрашивања, изазивања револта противу органа који су рат примили, а покушај онеспособљавања командних и управних лица. Према томе, вероватно је, да би напад на Београд био отровима са слабијим и застрашујућим дејством. Но није искључена ни употреба најтежих бојних отрова. То зависи од културе и природе нападача. Потомци Татара нису штедели ни'нејач. Зато је боље и сигурније ако се спремамо за одбрану и противу најтежих отрова. У великом Светском рату били су поглавито ови бојни отрови: 1. — Хлор и хлорна једињења; 2. — Бром и бромна јединења; 3. — Арсини; 4. — Хлорпикрин; 5. — Јодацетон; 6. — Цијановоденична киселина; 7. — Фозген; 8. — Иперит. Крајем рата израђен је у Француској Венсенит, а нешто доцније у Америци Луизиг, чија дејства још нису позната. Највероватније је да их има нових чији се састав брижљиво крије. Једни су отрови нападали нервни систем, плућа и крвоток, гушили и наносили брзу смрт. Други су изазивали пликове и ране. Неки су дражили слузокожу и изазивали сузе и кијање, звани кијавци, или су имали и једно и друго дејство. Бојни отров Иперпт (дихлорни сулфид етила), био је један од најтежих. Он је дејствовао на цели организам, уништавао све. Трајан је, безбојан, без укуса и мириса, веома лепљив и чува своје дејство за недељу и више дана. Он не изазива одмах надражаје, те да би се његово присуство осетило и да би се тек затрована просторија одмах напуштала. Кад се његово дејство осети, тада је спасавање и сувише касно и живот је V питању и при стручној лекарској помоћи. Овај су. отров Немци употребили 16 јула 1917 године на Ипру. Од тога доба до сада вероватно је створен још тежи бојни отров.

Једни се бојни отрови појављују у виду магле, која покрива затровани простор. Други је у виду течности, која дејствује директно или са испареном паром. Неки су чврсти и дејствују својим прахом у магли или у зрнима која експлодирају. Бојни отрови, бачени са аероплана, шире се око места пада. Њихово је дејство најјаче у затвореним просторијама, улицама, двориштима и подрумима. Већином сви ти отрови належу на земљу и клизе ка нижем терену. На узвишењима и у пољима брже ишчезавају, а у шумама, парковима и долинама стичу се јаче концентрације. Скоро сви бојни отрови дејствују не само на људска и животињска бића, већ и на биље и на животне намирнице. Људска и сточна храна, која би се налазила на затрованој просторији не може се употребити за исхрану. Поља где је иперит дејствовао остајала су спржена као да их је пожар погорео. Цео је живот на њима изумро. VI Иако чланови 170 и 171 Версајског уговора о миру забрањују употребу и израду бојних отрова у Немачкој, ипак информације постоје да се у немачким хемиским фабрикама интензивно ради на изради бојних отрова. У Енглеској и у Француској обраћена је највећа пажња бојним отровима, а у Америци постоји специјални Сервис за бојне отрове, на чијем је челу један ђенерал. Како ћемо се бранити од тих отрова, које ћемо познати тек кад будемо њима нападнути? Војска има своју организацију, маске за људе и коње, купатила, превијалишта, итд. Али војска нема могућности да се брине и о цивилном становништву, а нарочито о оном, које је далеко од војних установа или трупа. Терет одбране цивплног становништва лежи на општинским управама, а под руководством Командн места. Општинске упоаве, нарочито оне, за које постоји вероватноћа, да могу бити нападнуте, морају се још раније побринути за заштиту свога становнпштва. Исто тако појединци морају бити свесни опасности које им при нападима бојним отровима прете, па би умесно било, да се и сами побрину за своју личну одбрану; бар за оно време док им не пристигне организована општинска или, ако 1е могућа, војна помоћ. Доста је тешко утврдити све детаље за одбрану многобројног грађанства, у већини жена и деце. Могло би се као један приближан план у основним цртама, усвојити оно што је даље изложено. Рад појединаца: 1. — Целокупно становништво да се путем јавних предавања, предавања по школама за све ученике, путем радиа, брошурама и