Opštinske novine
4
ОПШТИНСКЕНОВИНЕ
Слр. 575
Поврће садржи неке тајне материје, које су неопходне у храни и које су незамењиви фактори живота. Те тајне материје назване су витамини. Шта витамини претстављају и шта садрже наука није досада одредила, али је наука утврдила довољно и јасно да је њихово дејство за људски род од огромне вредности. Поред тога је пресно поврће богато садржином минералних соли, а тако исто у поједином се поврћу налзе беланчевине и шећер у најидеалнијем саставу, које организам може одмах да употреби. У свима културним земљама не говори се више толико -о подизању правих апотека за куповину лекова за чување народног здравља колико се говори данас о „Зеленим апотекама" тј. о гратским повртњацима, о подизању комуналних повртњака за производњу поврћа, које много корисније може да послу жи оздрављењу радног народа од праве апотеке и њених лекова. Тамо се широке масе народа, нарочито широке масе гратског стновништва упознају путем комунално-хигијенске пропаганде, о томе како се може и треба куповати калцијум, калијум, гвожђе, јод, витамине и др. који су потребни и неопходни за нормално развиће и здравље људског организма куповти не у апотеци, већ у продавници поврћа и воћа или самом гратском повртњаку. Напр. све врсте витамина и све минералне соли могу се унети у организам у довољној мери употребом пресног поврћа, као: купуса, патлиџана, шаргарепе, спанаћа, зелене паприке, бораније, грашка, боба, кромпира, салате, леће итд. Али то поврће, које пресно употребљено у исхрани игра тако важну улогу, може на отвореном месту у башти да расте и да се производи само у извесно одређено време, а то се време односи на период кад не владају мразеви и када траје вегетација биљака у нашим приликама поднебља. Број тих дана мали је, и он се креће у средњем 100—120 дана. Према томе, пресним поврћем, које се производи у башти, хранимо се у току малог периода времена, приближно 4 месеца у средњем, а 6 месеци за јужне крајеве. Зато, да се такво поврће тј. у пресном стању може употребити у исхрани и у оно време кад не може да се производи, кад га нема у башти, оно се или производи у топлим лејама, или стакленим кућама, или се произведено пресно поврће у летње доба оставља и чува за зиму. Код нас није развијен посао гајења раног поврћа под стаклом, већ такво поврће у зимско време увозимо из Италије и Египта разуме се за потребе богатих класа. Али преко лета производимо најбоље поврће које извозимо, а нисмо вични да га сачувамо за зимску употребу и да уштедимо себи куповину увезеног раног поврћа. Међутим, са малим тру-
дом може свако домаћинство да осигура своју исхрану пресним поврћем у зимско доба произведеним у својој земљи. Онда, кад настане главна берба поврћа, кад је навала на пијаци са довозом и велика је понуда упућена на адресу потрошача, може га набавити по ниској цени сваки који не може да га произведе и сачувати за зиму, кад га нема и кад је скупо. То исто може да уради и онај који га производи. Дакле пресног поврћа у зимско доба може имати свако, а то се постиже рационалним чувањем или прерађивањем у такво стање да се дуже и лако може сачувати, али тако да у том чувању задржи што већу особину и вредност пресног поврћа. И за један и други облик чувања поврћа постоје извесна знања, до којих се дошло путем науке и праксе. И данас, ни привредна, ни здравствена политика једне државе па ни општине не може да се води савремено, ако њени грађани нису упознати са знањем о чувању хране и ако се та знања не примењују онако како су га наука и пракса пружили. Знање о чувању хране, па и поврћа, треба да је дубоко укорењено у широке слојеве народа и код нас, да би и наш народ ушао у ред културних народа у погледу познавања савремених питања која се односе на правилну и рационалну исхрану. То су главни и важни разлози који су нас руководили да о овом питању пишемо и за читаоце престоничког часописа ,,Београдских општинских новина", јер сматрамо да има великог интереса да се грађани Београда упознају са значајем овога питања да би повећали потрошњу поврћа, јер Београд је у опадању сваке • године у потрошњи поврћа у исхрани, а то је велико зло и доноси све теже и теже последице у здравственом статусу Београђана. Зашто се и како чува и конзервише поврће. Хемиски састав производа, који служе за храну, чине ове главне материје: беланчевине, масти, угљени хидрати, минералне соли и витамини. Прве три органске материје образују најбољу хранљиву средину за развиће разних облика микроорганизам, а то су невидљиве 'голим оком материје које проузрокују кварење хране. У резултатима животне делатности тих микроорганизама добија се потпуно рушење органских материја, а крајњи резултат тога рушења органских материја јесте кварење хране. Дакле, у већини случајева кварењу хране узрок су микроорганизми који се налазе у ваздуху. Они се залепе на храни и ту остају. Ако је храна производ биљног порекла, као што је поврће, оно има споља заштитну навлаку и благодарећи тој навлаки микроорганизми не могу да уђу у унутрашњост њихову. Али код најмање механичке повреде такве хране споља, а исто тако и код 'Држања на влажном месту, довољно је да омогући брзо