Opštinske novine

Златко Дујмовић, новинар

Нови мост Краља Александра I — Прометни односи Београда и Земуна у прошлости —

Да у потпуности схватимо значај и вредност што ће га нови мост Краља Александра Првог, мост за Земун преко Саве имати, не само за локалне интересе Београда и Земуна, него и за целу нашу Државу, те коначно за промет између југоисточне Европе и дела Азије, јер одувек је Београд „кључ Истока", потребно је бар у најсажетијем прегледу осврнути се у прошлост и ту видети какви бејаху прометни односи и везе Земуна и Београда. На месту данашњега Земуна налазио се негде, према тврђењима археолога, стари земунски град Тауранум, који је лежао на великом царском друму што везиваше Рим с Византијом. На једну страну тај друм иђаше преко Сремске Митровице, Осјека, Сиска и Аквилије у Рим, а на другу страну преко Ниша у Цариград. Преко Београда и Земуна, дакле, водили су путеви већ онда и спајаху Исток са Западом и обратно. Сва левантијска трговина, која је обогатила и Земун и Београд, ишла је понајвише овим тлавним друмом, од којег су се у Земуну и Београду делили други мањи али опет друмови од велике важности. Београд и Земун бејаху, дакле, већ онда два града много упућена један на другог својим интересима, али их је раздвајала река Сава, преко које никада није било ваљане комуникационе везе. Мостови, саграђени само привремено и у стратегиске сврхе, никада нису служили и економској сврси, што би је требала имати таква прометна веза и на тако важноме месту. Пошто је овде кроз целу историју, па све до Ослобођења, до пре 15 година, била и државна граница, то и овај факат бејаше једна тешка препрека. Само на одређеним местима и само дању могло се и у оно римско доба прелазити између Београда и Земуна. А у немирна времена тражило се нарочито допуштење за прелаз. Цар Марко Аурелије је шта више одредио, да Савом и Дунавом, уз границу римску, смеју пловити само римске лађе, што је све утицало на развитак и међусобне односе становника обеју обала Саве. Године 1018 помиње се први пут име „Земун" („Сермо") а њему насупрот да је други град; то је данашњи Београд. У Земуну да је жива трговина, ту да постоје лађарски чекови (еснафи), ту да је база дунав* ске флотиле, а у листинама средњевековним пише, да су земунски трговци били имућни и да се понајвише баве препродавањем и посредством између свога залеђа и суседног Београда. Ова је трговина нарочито цветала у 12 и 13 столећу, а касније све више опада због продирања дубровачке трговине, с којом је српски краљ 'Урош, отац краља Драгутина Сремског, склопио по њих повољан уговор. У средњем веку нарочито је преквентиран друм што је водио из данашње Немачке преко 'Аугсбурга, Нирнберга, Беча уздуж Срема у Земун, па одавде у Београд и даље према Цариграду. Ова трговина, тим друмом са Запада на Исток, била је нарочито појачана онда, када су моћни талијански градови Ђенова и Венеција преузели највећи део ондашње светске трговине, те су овим најближим прометним путем преко Београда превозили понајвише колонијалну робу из Европе у Малу Азију и њену околину. Можда се никада у прошлости није осетило тако болно осуство моста између Београда и најисточнијег дела Срема као године 1684. Тада је аустриска војска, након своје победе над Турцима код Мохача, пошла према Срему да се пребаци преко Дунава. Бојећи се освајачевог насиља, велики део становништва, нарочито мухамеданаца, напусти своје домове и с породицама пожуре у Србију. Пут од Сланкамена до Земуна и од Митровице до Земуна био је пун бегунаца, које су почели, пре него што је дошла царска војска, да кољу и пљачкју остатци разбијене турске војске. Моста за прелаз преко Саве није било.... Чамци и сви превозни објекти, накрцани бедним породицама нису могли на време све превести. Због тога су многи и многи чамци се преврнули. Настала је забуна и паника. А крвожедни Турци убијали су уз леву обалу Саве кога дохвате. Аустриска војска дошавши у Земун, направи са сплавовима мост до Аде Циганлије, а одавде до Београда саграде стални дрвени мост, преко којег пређе аустриска војска и након двадесетодневне опсаде заузме Београд. Међутим, постоји једно тврђење, да је већ раније у време, када је и Земун потпадао под власт београдског паше, постојао (око