Opštinske novine

Сгр. 580

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

је Дунавско паробродско друштво редован саобраћај рекама између Земуна, Београда и Панчева ,али тај потхват беше кратка века. За време светског рата спојене су обе обале Саве, Земун и Београд, неко време понтонским војним мостом, који је од стране Аустријанаца уништен. Жељезнички мост, кога су такође Аустријанци у то време уништили, одмах је по ослобођењу 1918 г., оправљен јер је била неодгодива животна потреба. И тако долазимо до момента у који пада мисао за подизање пешачког и колског моста преко Саве код Београда. Мисао се остварује и за годину дана биће Мост Краља Александра I, предан употреби и промету. Нестало је границе на Сави, нема више препрека, свако ће моћи пешице по сјајној асфалтној стази ићи из Земуна у Београд, из Београда у Земун. Туда ће јурити блештава

Градња земунског моста Краља Александра 1

лимузина, за њима трамваји; некадашња пустиња између ових двају градова процветаће и оживеће. Градњом Земунског моста почело се 1930 године и он је према првобитном уговору требао бити готов 8 јуна 1933 године. Међутим, наступиле су препреке: много је било натезања са експропријацијом земљишта на београдској страни, које је потребно за подизање вијадукта до самог моста, затим због познатог мораторија Немачкој, она је обу-

ставила слање челичне конструкције за овзј мост, који се требао подићи на рачун репарација. Коначно су обе запреке уклоњене и решене, па ће земунски мост бити, према новим клаузулама уговора, предан промету најкасније до јесени 1934 године. Стварно је закашњење, дакле, нешто преко 1 године дана. Цео рад врше две фирме: сам мост, тј. његов челични део, конструира једна немачка фирма, а путове и бетонске радове изводи француска фирма. Ова последња поставиће тротоар и колник на самоме мосту. Пет стотина радника раде, на смену, дању и ноћу. Све оно описати што раде тих тисућу руку и бавити се проблемима који се возе по напрегнутим мозговима свију запослених овде инжињера, било би немогуће. Задовољимо се са неколико маркантних и карактеристичних бројака, а поглед на саму градњу тога моста, који је први „ланчани" мост у Југославији и који с монументалним панчевачким мостом спада у ремек-дела технике код нас, поглед на све то говори сам куд и камо више од свих речи. Свеукупна тежина гвоздене конструкције моста Краља Александра I износи 7.200 тона. Полагање челичних ужета, која ће, подупрта о стубове носаче, држати целу конструкцију моста, морају бити пажљиво и на засебан начин превезена несавијена из Немачке и монтирана. Само тај посао захтева интензиван рад од неколико месеци. На самом мосту биће коловоз широк 12 м. и два тротоара од по 3 м. ширине; све то износи 18 м. па ће, према томе, цео мост толико бити широк, тачније за још 1 метар шири. На земунској страни налази се вијадукт. Он је на највишем месту висок 21 м. а дуг је 250 м. За градњу тог вијадукта и потпорног зида узањ утрошено је 4.000 м 3 бетона. Од краја тог вијадукта па до земунске железничке станице води улица, широка 25—30 метара, по којој ће ићи двострука трамвајска пруга; с обе стране тротоара, а у средини широки аутомобилски пут. Тај је пут дуг око 4 до 4У 2 километра. На београдској страни је вијадукт над Карађорђевом улицом—■ од 18 метара дужине. Отвор моста над Савом широк је 261 метар. Цео мост лежи на два голема стуба (за градњу тих двају стубова и још трију осталих, на којима лежи конструкција вијадукта на обе стране, утрошено је 40.000 м 3 армираног бетона). За насип по коме је поменути пут и мост — земунска жељезничка станица, утрошено је укупно 492.000 м 3 камена. Успон на мост омогућен је на свакој страни одмах по красном степеништу уз по један голем стуб—носач. Одмах уз то степениште налазиће се на свакој страни моста трамваЈ - ска чекаоница као трамвајске станице. Мост ће бити украшен са по два уметнички израђена лава са сваке стране моста, од којих је сваки тај лав висок четир метра, дугачак пет мета-