Opštinske novine

Стр. 592

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Давидовића и „Голубицу". Он је дао први пример и тако смо добили „Возаровићев Крст" још пре 80 година, у тада непосредној близини а сада у самом Беовраду, као први споменик овакве врсте наших славних победа. О подизању овога крста писале су „Новине Србске" у своме броју 18 марта 1847 године: „Београд, 15 марта. — Ових дана украсио је опште познати Србин и заслужни житељ овдашњи г. Григорије Возаровић, књиговезац и књиго-продавац, предел наш једним лепим знаком своје христијанске побожности. Из жеље да би после себе леп спомен оставио у пределу овога града? у коме већ око 30 година частан и полезан живот проводи, подигао је на својој собственој њиви у Врачару, местанцу мало узвишеном, с кога се на далеко видети може, један велики крст од дрвета, на сазиданије мимопролазећи Христијана. Крст овај украшен је лепо извајаним иконама, на страни, к путу окренутој, иконом Свете Тројице, а с друге стране иконом Светог .Великомученика Ђорђа, кога г. Возаровић слави. Испод ови икона чита се овај прост натпис: „Богу и људима, Глигорије Возаревић 1847 на Врачару". Крс г т, овај, са светим иконама заједно, осветио је парох овдашњи, г. Панта Михајловић, 12 тек. месеца, а сутра дан, 13-тог из јутра, подигнут је на обшту радост и утеху побожни наши православни Срба. — Слава буди милостивом Богу, који нас је сподобио доживети, да овај пресветли знак спасителне вере наше у слободном пољу близу Београда гледати можемо. Дао би Бог да се обича.ј овај, на раскршћима у пољу и на среди вароша наших крстове украшене, дизати, нашим људима омили! Част и похвала г. Возаревићу који је први примером претходио . . Случај је хтео да се Григорије Возаровић овако одужи и Богу и људима последње године свога живота. После равно десет месеца, „Србске Новине", од 13 јануара 1848 године, бележе смрт овог доброг Србина: „И опет нам не мила смрт однесе једног мужа који је за живота свога верно роду нашем послужио. Григорије Возаровић, овај редки и родољубиви Србин, који је не малим жертвама својима много помогао напретку и процветању србске књижевности, десетог текућег месеца увече, пресели се у вечни живот"... Цариградска конференција Она је дошла после бомбардовања Београда. Чим је петог јуна 1802 године престала пуцњава топова са београдске тврђаве, одмах се помислило на то, шта ће рећи .Цариград. Цариград већ није био тако далеко од Београда: београдска тврђава имала је телеграфску везу са султановом престоницом. И прве вести стигле су убрзо из Цариграда:

„Чим се овамо дознало за жалосне догађаје у Београду одмах је влада телеграфски наредила заповеднику београдског града да обустави непријатељства. „Ахмед Ефенди послан је из Цариграда за Београд да ствар строго иследи. „Заповедник града биће замењен Решид пашом из Скадра. „По известију из Цариграда Ашир паша, који је бомбардовао варош, збачен је, а из Скадра пошао је на његово место за гувернера Решид паша. Ахмед Вефик ефендија пошао је из Цариграда са Али бејом за Београд, да иследе самовољства Ашир паше" .. . . Ове прве вести биле су тачне. Једанаестог јуна, на шест дана после бомбардовања Београда, био је стигао у београдски град Ахмед Вефик ефендија, Портин комесар, одређен да извиди поступке београдских турских власти. У немачком листу „Вандереру" изашао је тада један врло интересантан допис из Цариграда, у коме се каже између осталога: „Због незнатне распре пуцано је на варош Београд из 180 топова, више сати. . . „Што се тиче султанових министара могу вам казати да су 'и сад, као и при сваком важном догађају, у највећој забуни. Београдски градски заповедник збачен је, а место њега за губернатора београдског града постављен је Решид паша, човек који је одрастао у писарници за.превођење у .министарству иностраних дела, и коме после његови заштитници израђиваху да је био подгувернер у више вилајета. Тај човек слабо зна шта је град. . . .„А Ахмед Вефика ефендију, кога сви министри мрзе, али кога у невољи опет употребљавају као неки лек за свашта, послали су за царскота комесара у Београд. Нису му дали ни десет сати времена да се спреми за пут. Али како се овом Ахмед Ефендији не верује баш сасвим, то му је придодат Али беј, приватни секретар Мехмед Али паше, који је још пре два месеца био наименован за комесара у Србији, али који је цело то време по Стамболу шетао. У допису се, такође, говори о томе како су сви ови догађаји били с планом припремани: — „Турци су хтели да прво покоре Црну Гору, па да онда рашчисте и са Србијом." После ове прве забуне у Цариграду, Турци су имали времена да се приберу. У августу састала се у Цариграду конференција пуномоћника „Блцстателне Порте" и гарантних европских сила. .Конференција је сазвана да се на њој претресу последњи београдски догађаји и донесу нужне одлуке за отклањање даљих сукоба између Срба и Турака. На овој конференцији „прибрани" Турци упорно су бранили „своја права". Још у самом почетку европска штампа писала је да нема наде да ће Цариградска кон-